Na Marsu, izduženi oblak koji se svake godine pojavljuje iznad vulkana Arsija decenijama je predstavljao misteriju za naučnike. Nakon dugogodišnjih istraživanja, izgleda da su naučnici konačno pronašli objašnjenje za ovaj fenomenski oblik oblaka.
Tokom zimskog perioda na južnoj hemisferi Marsa, formira se oblak koji može doseći dužinu od čak 1.800 kilometara. Ovaj oblak se svaki dan pojavljuje i nestaje, dok ciklus traje skoro tri meseca. Atmosefer Marsa se značajno razlikuje od Zemljine – ispunjena je sitnim česticama prašine koje podstiču kondenzaciju vodene pare i formiranje oblaka, rezultirajući fenomenima koji na Zemlji nisu prisutni.
Prethodne simulacije koje su uzimale u obzir visoke nivoe prašine na Marsu nisu mogle da objasne neobičan oblik ovog oblaka. Međutim, tim naučnika predvođen Horheom Ernandezem-Bernalom sa Univerziteta Sorbona uspelo je da rekonstruiše izgled oblaka uz pravljenje modela, ali pod uslovom da u atmosferi postoji u izuzetno visokom nivou vodena para.
Iako se ranije smatralo da prašina na Marsu sprečava formiranje ovakvih oblaka, nova istraživanja pokazuju da je proces nastanka oblaka moguć čak i bez prisustva velike količine prašine. Ovaj proces se naziva homogenom nukleacijom, koja zahteva visoki nivo zasićenosti vodom kako bi se formirali oblaci. „U slučaju Marsa, homogena nukleacija iziskuje mnogo viši nivo zasićenosti vodom. Na početku smo smatrali da to nije moguće ili da je vrlo malo verovatno“, izjavio je Ernandez-Bernal tokom Evropskog planetarnog naučnog kongresa (EPSC) održanog u Helsinkiju 10. septembra.
U poslednjoj deceniji, naučnici su zapravo naučili da na Marsu postoji fenomen prezasićenja atmosfere, što uzrokuje stvaranje oblaka na načine koji su ranije smatrani nemogućim. Ovo otkriće može značajno uticati na razumevanje klimatskih procesa na Crvenoj planeti, kao i na planiranje budućih istraživačkih misija koje zahtevaju stabilne i predvidive vremenske prilike.
Pored naučnog značaja, ovo otkriće pruža i dublje razumevanje kako se atmosfera Marsa ponaša. Uspostavljanje stabilnosti i predvidivosti vremenskih prilika može otvoriti nove mogućnosti za buduće misije koje će ispitivati površinske i atmosferske uslove na Marsu. Razumevanje klimatskih procesa na ovom planetu može biti ključno za istraživačke napore čiji je cilj određivanje potencijala Marsa za buduće ljudske naseljenike ili za pronalaženje i razumevanje izvora vode.
Uz sve to, paradoksalno je da koncept prezasićenja vodene pare, koji je ključan za formiranje oblaka, predstavlja novi izazov. Našao se na sceni u trenutku kada se naučnici suočavaju sa potrebom da ponovo preispitaju svoje teze i teorije koje se tiču atmosferskih fenomena na Marsu. U ovom kontekstu, potrebno je prilagoditi naše razumevanje klimatskih uslova na drugim planetama, što bi moglo postati od suštinskog značaja za buduća istraživanja.
Kako naučnici nastavljaju da istražuju kako Marsova atmosfera funkcioniše, ovo otkriće bi moglo značajno da promeni naše mišljenje o tome kako se oblaci formiraju i funkcionišu na ovom suvom i hladnom svetu. Na osnovu trenutnih istraživanja, možemo očekivati buduća otkrića koja će verovatno dodatno obogatiti naše razumevanje i perspektivu o Crvenoj planeti.
Naučnici naglašavaju da će njegovo dalјe proučavanje omogućiti bolje razumevanje klimatskih promena koje se događaju na Marsu, što će biti ključno za uspešne misije istraživanja i eventualno naseljavanje na ovoj planeti. S obzirom na to da ljudski osvajanje Marsa postaje sve bliže, razumevanje njegovih atmosferskih formi biće od izuzetne važnosti.
