U Prištini je i dalje u toku prebrojavanje glasova nakon parlamentarnih izbora održanih 9. februara 2025. godine. Ovi izbori su izazvali veliku pažnju, posebno u kontekstu potencijalnog formiranja nove vlade, a analiziraju se i uticaji na srpsku zajednicu na Kosovu. Prema trenutnim informacijama, izlaznost na izborima bila je 40,05%, dok su birači imali priliku da biraju između 1.280 kandidata za 120 poslaničkih mesta.
U anketama nakon izbora, mnogi analitičari smatraju da je najbolje rješenje za Srbe da opozicija formira vladu. Prema Ognjenu Gogiću, politikologu, postoji izvesna šansa da Aljbin Kurti sa svojom strankom „Samoopredeljenje“ uspije da ostane na vlasti, ali je vrlo verovatno da to neće biti dobro po srpsku zajednicu. Gogić dodatno ističe da bi formiranje vlade od strane opozicije obezbedilo umereniju politiku prema Srbima, jer su opozicioni lideri obično više senzitivni na međunarodne pritiske i kritike.
Gogić smatra da bi najbolja opcija bila koalicija opozicije i Srpske liste, što bi omogućilo Srbima stabilnu poziciju u vlasti. Ova koalicija bi dala priliku Srpskoj listi da utiče na određene odluke i poboljša položaj srpske zajednice na Kosovu. Međutim, on beleži da nijedna od stranačkih opcija ne želi uključivanje Srpske liste u vlast, ali svaka stranka je svesna predstojećih predsedničkih izbora.
Analitičari predviđaju više scenarija oko formiranja nove vlade na Kosovu, koja bi mogla izgledati ovako:
1. „Samoopredeljenje“ kao glavni stožer nove vlade uz podršku manjinskih stranaka, izuzev Srpske liste.
2. „Samoopredeljenje“ u koaliciji sa jednom od albanskih opozicionih stranaka, što bi moglo biti teško zbog postojećeg animoziteta.
3. Opozicione stranke formiraju vladu, a „Samoopredeljenje“ ide u opoziciju.
4. Ni jedna stranka ne može da formira vlast pa se organizuju novi izbori.
Prema preliminarnim rezultatima, stranka Aljbina Kurtija osvojila je 40,83% glasova, dok je Demokratska partija Kosova (DPK) dobila 22,15%. Stranka koja je nekada bila vođena Ibrahimom Rugovom, DSK, zabeležila je 17,59%, dok je stranka Ramuša Haradinaja, ABK, osvojila 7,47%. Srpska lista, koja predstavlja interes Srba na Kosovu, dobila je 4,43% glasova.
Međutim, situacija se čini komplikovanom. Analitičar Imer Muškoljaj ističe da nova vlada, bez obzira na to kako bude formirana, imaće ograničen rok trajanja od godinu dana. Ukoliko Kurti ne uspe da skupi potrebnu većinu, kosovska predsednica Vljosa Osmani će biti primorana da imenuje novog mandatara. Muškoljaj naglašava potencijalne unutrašnje sukobe unutar opozicije, jer će svaka stranka težiti da postigne svoje ciljeve.
Uz to, predstojeće promene i izazovi u formiranju vlade nesumnjivo će imati uticaj na svakodnevni život Srba na Kosovu. Opravdano je sumnjati da će nova vlada moći adekvatno da se bavi očekivanjima i potrebama srpske zajednice, posebno ukoliko se nastavi sa trenutnim pristupom „Samoopredeljenja“, koje je do sada kretalo u pravcu koji nije uvek bio povoljan za Srbe.
U zaključku, parlamentarnih izbora na Kosovu donose niz neizvesnosti i izazova. Raspodela glasova i mogućnosti formiranja vlade jasno ukazuju na to da se politička scena može brzo promeniti. Srpska zajednica na Kosovu će morati da bude pažljiva u svojim strategijama i očekivanjima, dok se situacija razvija. Bez obzira na to ko na kraju preuzme vlast, pravo pitanje je kako će nova vlast adresirati prava i interese srpske zajednice u narednom periodu.
