U ponedeljak uveče došlo je do oružanih sukoba u Tripoliju, glavnom gradu Libije, gde je pucnjava čula na više lokacija, uključujući centar grada. Prema izjavama trojice stanovnika koje je kontaktirao Rojters, situacija je eskalirala nakon što je ubijen vođa naoružane grupe, Abdel Gani al-Kikli, poznat kao Ganiv.
Al-Kikli je bio šef službe bezbednosti u Predsedničkom savetu Libije i komandant Aparata snaga podrške (SSA), jedne od najmoćnijih oružanih grupa u Tripoliju, smeštene u gusto naseljenom području Abu Salim. Ova grupa je pod upravom Predsedničkog saveta koji je došao na vlast 2021. godine, kao deo šireg političkog procesa podržanog od strane Ujedinjenih nacija.
Ministarstvo unutrašnjih poslova vlade nacionalnog jedinstva (GNU) pozvalo je građane da ostanu kod kuće radi sopstvene bezbednosti. Međutim, nakon ovog poziva, vozači su počeli da se kreću brže i da trube kroz ulice Tripolija, što je ukazivalo na nervozu među stanovnicima. Rano u utorak, medijska platforma GNU-a izvestila je da je libijska vojska preuzela potpunu kontrolu nad Abu Salimom.
„…čuo sam jaku pucnjavu i video crvena svetla na nebu,“ rekao je jedan stanovnik koji je želeo da ostane anoniman. Drugi stanovnici iz Abu Salima i Salah Edina takođe su izjavili da su čuli pucnjavu u svojim naseljima. U svetlu ovih događaja, Predsedništvo Univerziteta u Tripoliju objavilo je da se prekidaju svi studijski programi, ispiti i administrativni radovi do daljnjeg.
Misija Ujedinjenih nacija u Libiji pozvala je sve strane u sukobu da „odmah prekinu borbe i povrate mir“, ističući njihovu dužnost da štite civile. „Napadi na civile i civilne objekte mogu se smatrati ratnim zločinima,“ naglasila je misija.
Prema izvorima RIA Novosti, jedinice Libijske nacionalne armije se kreću prema gradu Sirtu iz Bengazija, na istoku zemlje. Libija, koja je jedan od glavnih proizvođača nafte na Mediteranu, suočava se sa višegodišnjom nestabilnošću od pobune 2011. godine, koju je podržao Severnoatlantski savez. Od 2014. godine, zemlja se podelila između zaraćenih istočnih i zapadnih frakcija.
Veće borbe su privremeno obustavljene prekidom vatre 2020. godine, ali napori za okončanje političke krize nisu doneli rezultate. Glavne frakcije su se povremeno udruživale u oružanim sukobima i takmičile za kontrolu nad značajnim ekonomskim resursima Libije. Tripoli i severozapad, gde se nalazi većina ključnih državnih institucija, dom su rivalnih oružanih frakcija koje su se više puta sukobljavale.
U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica izražava zabrinutost zbog nastavka sukoba i humanitarne situacije. Stanovnici Libije su već godinama izloženi neizvesnostima i nasilju, a najnoviji incident dodatno potkopava nade za stabilnost u zemlji.
S obzirom na trenutne tenzije, teško je predvideti kako će se situacija razvijati. Prvo se mora uspostaviti dijalog među zaraćenim stranama, kako bi se prevazišle duboke podele koje su oblikovale libijsku političku i društvenu scenu. Stalna borba za moć između oružanih frakcija, sa jedne strane, i nastojanja međunarodnih aktera da pronađu rešenje, s druge strane, ukazuju na to da će Libija još dugo biti na raskršću između rata i mira.
Dok se situacija budu razvijala, očekivanja su da će se nastavak sukoba odraziti na svakodnevni život stanovništva, ekonomiju i već fragile državne institucije koje i dalje pokušavaju da funkcionišu u uslovima velike nestabilnosti. U ovom trenutku, sve oči su uprte u Libiju, dok se očekuje da će međunarodna zajednica mobilisati napore za postizanje trajnog rešenja za ovu zemlju pogođenu sukobima.
