Naša galaksija Mlečni put neprestano se kreće: rotira, naginje se, a najnovija istraživanja pokazuju da se unutar nje širi ogroman talas. Ovi podaci, prikupljeni pomoću svemirskog teleskopa Gaia Evropske svemirske agencije, otkrivaju značajan fenomen koji utiče na zvezde udaljene i do 65.000 svetlosnih godina od centra galaksije.
Astronomi su već decenijama svesni da zvezde u Mlečnom putu orbitiraju oko njegove jezgre. Novi podaci sa teleskopa Gaia omogućili su precizna merenja brzina i putanja ovih zvezda. Još petdesetih godina prošlog veka otkriveno je da galaktički disk nije savršen, ravni oblik već iskrivljen, i to je potvrđeno poslednjih godina kada je otkriveno da se ovaj iskrivljeni disk osciluje tokom vremena, slično zvrku koji se rotira.
Sada su istraživači identifikovali ogroman talas koji se širi kroz galaksiju, utičući na zvezde u njenim daljim delovima. Ovaj talas može se porediti sa kamenom bačenim u vodu, gde se koncentrični talasi šire dalje u krug. U ovom slučaju, talasi su formirani od zvezda koje čine obrasce u vanjskim delovima galaksije.
Na ilustracijama koje su objavljene, jasno se vide hiljade sjajnih zvezda obeleženih crvenom i plavom bojom, na mapi Mlečnog puta koju je sastavila Gaia. Fotografije prikazuju pogled odozgo i bočni presečak galaksije, pri čemu se primetno savijanje diskovnog dela galaksije. Crvene oblasti ukazuju na zvezde iznad savijenog diska, dok plave pokazuju zvezde ispod njega.
Iako ne postoji letelica koja može napustiti galaksiju, precizna merenja teleskopa Gaia omogućavaju naučnicima da rekonstruišu Mlečni put iz perspektive „odozgo“ i „bočno“. Ove mape otkrivaju da se talas proteže kroz značajan deo galaktičkog diska, obuhvatajući zvezde u opsegu od 30.000 do 65.000 svetlosnih godina od centra galaksije.
Eloiza Pođo, astronomkinja sa Italijanskog nacionalnog instituta za astrofiziku (INAF), ističe da ovaj nalaz predstavlja uzbudljivu priliku za bolje razumevanje galaksije. „Sada možemo da merimo i kretanje zvezda unutar samog diska, a njihov obrazac kretanja podseća na talasanje na stadionu“, objašnjava Pođo. Ovaj fenomen može se posmatrati kroz različite faze, gde se neki elementi kretanja čine kao da dolaze i prolaze u različitim trenucima.
Pođo i njen tim su došli do ovih otkrića proučavajući mlade džinovske zvezde i Cefeide, koje pulsiraju i menjaju sjaj na predvidiv način, što ih čini savršenim objektima za posmatranje na velikim udaljenostima. Očekuje se da će gas u galaktičkom disku, kao i nove zvezde koje se formiraju iz tog gasa, takođe doprineti ovom masovnom kretanju, zadržavajući „sećanje“ na talas kroz svoj raspored i brzine.
Uzrok ovih velikih oscilacija Mlečnog puta još uvek nije u potpunosti razjašnjen. Jedna od teorija sugeriše da je galaksija možda doživela bliski susret ili sudar sa manjom patuljastom galaksijom u prošlosti, a dodatne analize su potrebne kako bi se potvrdile ove hipoteze.
Ovaj „veliki talas“ mogao bi biti povezan sa Redklifovim talasom, manjom talasastom strukturom koja se nalazi oko 500 svetlosnih godina od Sunca i proteže na 9.000 svetlosnih godina. Međutim, istraživači naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se uspostavila veza između ova dva fenomena, s obzirom na to da se Redklifov talas nalazi bliže Suncu.
S obzirom na ovo novo otkriće, naučnici se nadaju da će sledeća serija podataka sa teleskopa Gaia omogućiti još preciznije informacije o položajima i kretanjima zvezda Mlečnog puta. Johan Sahlman, naučnik projekta Gaia, tvrdi da će to omogućiti stvaranje tačnijih mapa i bolju analizu osobina naše galaksije, što će dodatno produbiti naše razumevanje Mlečnog puta i njegovih složenih struktura.
