Ivan V. iz Beograda, 46-godišnjak koji je preležao koronavirus pre više od dve godine, otkriva da mu je ovaj virus ostavio trajne posledice. Iako je mislio da se oporavio, suočava se sa ozbiljnim zdravstvenim poteškoćama. Koronavirus mu je, kako priznaje, napao više organa, pri čemu su najviše oštećeni srce i mozak. Izjavljuje da ima problema sa koncentracijom i pamćenjem, što ga značajno ometa u svakodnevnom životu.
Pandemija koronavirusa donela je mnoge nepoznanice i zdravstvene izazove, a postkovid simptomi su sve prisutniji, naročito među mlađom populacijom. Stručnjaci upozoravaju na nove sojeve virusa, kao što je podsoj omikrona nazvan Eris, ali je od suštinske važnosti obraćati pažnju na dugoročne posledice po zdravlje.
U razgovoru za „Blic“, Ivan ističe da je njemu koronavirus osim što je izazvao obostranu upalu pluća, ostavio i aritmije i tahikardije. U bolnici je proveo dve nedelje, nakon čega mu je dijagnostikovana i slabost jednog od srčanih zalistaka, što dodatno komplikuje njegov zdravstveni status. Po povratku kući, suočavao se s hroničnim umorom i poteškoćama u fizičkom kretanju, što ga je ograničilo u svakodnevnim aktivnostima.
Drugi sagovornik „Blica“, Nikola N. (31), takođe je preležao koronavirus dva puta i nakon drugog puta doživeo je ozbiljne posledice. Opisuje simptome kao što su bolovi u grudima i posebno mu je dijagnostikovan miokarditis, upala srčanog mišića. Zdravstvene poteškoće koje oseća i dalje su prisutne, a lekari su mu preporučili promene u ishrani i dodatne suplemente kako bi se borio protiv problema sa srcem.
Doktor Aleksandar Stojanović iz Doma zdravlja Palilula ukazuje na zabrinjavajući trend da se postkovid simptomi javljaju kod različitih uzrasta, a da pacijenti često nemaju svest o tome da su zapravo preležali koronavirus. Mnogi od njih dolaze sa simptomima koje ne prepoznaju, misleći da se nešto generalno desilo sa njihovim zdravljem. Situacija je dodatno otežana jer ne postoji jasan obrazac o tome ko će razviti postkovidne simptome – stariji pacijenti često prijavljuju demenciju, dok se mlađi suočavaju s kardiovaskularnim problemima.
Stojanović naglašava da su postkovid simptomi različiti i kompleksni, uključujući malaksalost, otežano kretanje, umor, lupanje srca kao i mentalne probleme poput nesanice i depresije. U nekim slučajevima, pacijenti su prisiljeni da koriste sedative kako bi se nosili sa psihičkim teretom koji prate njihovi fizički simptomi.
Problemi sa zdravljem nikako ne bi trebali biti shvaćeni kao normalni deo oporavka od kovida. Preporučuje se da svi koji su imali ovakva iskustva potraže medicinsku pomoć i redovno prate svoje zdravstveno stanje. Kako se situacija razvija, lekarima je potrebno više informacija o dugoročnim posledicama koje koronavirus može izazvati, a važno je i pravilno pratiti i beležiti sve simptome kako bi se postavila odgovarajuća dijagnoza i terapija.
Saznanja o postkovidu će se verovatno razvijati u narednim godinama, a kako stručnjaci smatraju, posledice koje će kovid ostaviti na organizam nisu još uvek potpuno jasne. Stoga, neophodno je nastavite sa istraživanjima i pružanjem adekvatne medicinske pomoći svima koji su preležali ovu bolest.
