Pre više od osam meseci pokrenuta je istraga protiv nekoliko velikih trgovinskih lanaca zbog sumnji da su dogovorili cene proizvoda, što je izazvalo značajno negodovanje potrošača. Mnogi su izrazili zabrinutost da bi takva akcija mogla dodatno povećati i onako visoke troškove života. Ipak, epilog ove istrage ostaje nepoznat, jer iz Komisije za zaštitu konkurencije nema zvaničnih informacija, a očekivane sankcije do sada nisu izrečene.
Sagovornici Euronews Srbije nisu optimistični u pogledu toga šta građani mogu da očekuju usled sumnji na namerno podizanje cena. Ističu da je, iako se ovaj slučaj može posmatrati kao dobar alarm, neophodno da trgovinski lanci preispitaju svoja poslovanja. Umesto da implementiraju sporadične akcije, rešenje leži u postizanju trajno niskih cena i široke ponude proizvoda. Komentarišući kompleksnost situacije, naglašavaju da će biti potrebna obimna istraga ukoliko se želi doći do epiloga.
Marko Dragić, pravnik iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, ukazuje na izuzetno spor tempo istrage. Prema njemu, ovaj odlaganje šalje poruku o neefikasnosti sistema. „Čudno je što čekamo toliko dugo na bilo kakve informacije“, kaže Dragić, naglašavajući da su ranije najavljivani koraci prema sankcijama ali se ništa nije desilo. On dodaje da postoje jasni dokazi koji ukazuju na kartelsko udruživanje trgovinskih lanaca, a da je situacija povodom čekanja nejasna.
Na dodatno pitanje o vremenskom okviru kada će se išta desiti povodom istrage, Dragić je istakao neizvesnost. Komisija se još uvek nije oglasila, što generiše osećaj zamrznutog postupka. Takođe, kritikuje manjak informacija koje bi trebale informisati javnost o potencijalnim razvojem situacije, naglašavajući potrebu za transparentnošću, posebno kada se radi o pitanju koje direktno utiče na budžet građana.
Jovan Ristić, pravni zastupnik Udruženja potrošača “Efektiva”, ukazuje na to da će građani teško vratiti novac koji su eventualno preplatili usled kartelskog dogovora. Ističe da, ma koja odluka bila doneta, retroaktivno vraćanje novca ne može biti ostvareno. Ukazuje da takve ideje i nisu realne s obzirom na sistem kod nas, i dodaje da je postupak pokrenut samo na osnovu ozbiljnih dokaza.
Dalje, Ristić se osvrće na moguće sankcije, koje mogu doseći i do deset procenata godišnjeg prihoda prekršilaca. Međutim, kritikuje sporost postupka i nedostatak relevantnih informacija koje se plasiraju javnosti. Osim toga, apostrofira bojkot kao odgovor potrošača na visoke cene. Naglašava da je odziv bio sjajan, ali da nisu uspeli da dobiju tačne podatke o prometu tokom bojkota. Kraj merama vidljiv je kroz povećanje broja popusta, ali ne i kroz trajno snižavanje cena.
Dragić ističe da je važno da se razume da trenutno ne postoji magična formula za smanjenje cena. Umesto toga, potrošačima se savetuje racionalna kupovina i poređenje cena. On naglašava da je neophodno pronaći dugoročna rešenja koja će ograničiti monopol trgovinskih lanaca, kao i smanjiti proizvodne troškove.
Na kraju, zaključuje se da je reformisanje tržišta i ostvarivanje konkurencije ključno za borbu protiv visoki cena. Potrebni su konkretni koraci kako bi se rešila pitanja vezana za distributivne lanci i izgradila transparentnija ekonomska klima koja bi bila od koristi za potrošače. Samo kroz strateške mere koje će uključiti sve relevantne aktere može se očekivati stvaranje povoljnijeg tržišnog okruženja.
