Pite sa sirom, zeljanice, slatke sa jabukama, višnjama, bundevama, te burek sa sirom i mesom, predstavljaju omiljene specijalitete mnogih ljudi u našoj zemlji. Ove ukusne poslastice čine neizostavni deo doručka, ali koliko često ih treba konzumirati zavisi od više faktora, kao što su način života, opšte zdravlje i dijagnoza određenih bolesti. Stručnjaci savetuju da pite i burek, iako su veoma ukusni, treba jesti umereno.
Nutricionista Jelena Avramov je upozorila da su burek i pite veoma kalorične hrane. „U proseku, 100 grama bureka sadrži između 250 i 300 kalorija. U pekarama se porcije kreću od 250 do 300 grama, a kada se doda i jogurt, čovek može da unese pola dnevnog unosa kalorija samo za doručak“, rekla je Avramov. Preporučuje se da se umesto jogurta, uz obrok svakako uključi i salata, koja može smanjiti nagli skok šećera u krvi posle konzumacije ovih jela.
Među svim vrstama pita, nutricionista bi preporučila zeljanicu, jer ona sadrži sve tri makronutrijente: ugljene hidrate, proteine iz sira i vlakna iz povrća. „Zeljanica ima manje kalorija u poređenju s drugim pitama, ali to zavisi od načina pripreme i količine korišćenog ulja i sira“, dodala je Avramov.
Ukoliko se razmatraju posne pite, kao što su krompiruša ili pita od pirinča, nutricionista ističe da je najbolja opcija pita sa pečurkama. Pečurke su niskokalorične, s puno vlakana, što ih čini boljim izborom u poređenju sa krompiratom, koji je bogat ugljenim hidratima.
Kada je reč o varenju, burek sa mesom se smatra najtežim obrokom. „Masniji burek, posebno onaj sa mesom, može smanjiti energiju, i posle dva do tri sata, ljudi često traže dodatnu energiju, što obično znači vraćanje na kafu“, objašnjava Avramov.
Prema mišljenju nutricionistkinje, kad su u pitanju slatke pite, bundevara se pokazuje kao najmanje opasna, sve dok se konzumira umerenost. Iako se veruje da bundeva ima visok glikemijski indeks, ona sadrži malo ugljenih hidrata, što znači da za značajan porast šećera u krvi treba uneti veliku količinu bundeve.
Kada se radi o izboru slatkih pita, nutricionistkinja preporučuje da se konzumiraju na osnovu ličnih preferencija, had su i dalje poslastice koje ne bi trebale da budu deo svakodnevne ishrane. U slučaju dijabetičara, preporučuje se priprema domaćih pita, jer im to omogućava kontrolu nad sastojcima.
U razgovoru o zdravijem izboru između slatkih pita i torti, Avramov bi se opredelila za pitu. „Kada imate kontrolu nad sastojcima koje koristite, možete prilagoditi obrok tako da bude zdraviji“, zaključuje nutricionista.
U savremenoj ishrani, važno je imati na umu i uravnotežen pristup, gde se uživanje u omiljenim specijalitetima kombinuje sa razumevanjem nutritivnih vrednosti hrane koju konzumiramo. Pite i burek su nezaboravni delovi naše kulture, ali kao i svemu, umerena konzumacija je ključ.
