Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je odluka Interpola da odbije raspisivanje poternice ispravna i da je to rezultat angažovanja Srbije, Mađarske, Rusije i Crne Gore. Dodik smatra da ove zemlje nisu delovale samo u njegovu korist, već zbog ozdravljenja pravnog sistema i uverenja u pravdu. On je istakao da su strane u Sarajevu doprinele međunarodizaciji ovog problema, naglašavajući da je iza poternice politička motivisanost.
Na pitanju koje se odnosilo na njegovu presudu, Dodik je citirao razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji se interesovao za razloge za njegovu presudu. Dodik mu je objasnio da je osuđen jer ne poštuje odluke stranaca, a dodao je da je sud osnovao Wolfgang Petrič, što po njemu takođe pokazuje politizaciju pravde.
Dodik je još jednom ponovio svoj stav da je najbolji način da se sruši Bosna i Hercegovina (BiH) nastavak politike koju je započeo Alija Izetbegović. Prema njegovim rečima, Izetbegović je izbegao donošenje odluka konsenzusom, što je rezultovalo ratom. On smatra da trenutni bošnjački lideri, poput Elmedina Konakovića i Šefika Džaferovića, ponavljaju iste greške i metode koje su koristili njihovi prethodnici.
Kada je reč o slučaju „vila na Dedinju“, Dodik je to nazvao pokvarenom namerom koja se pojavljuje uoči svake izborne kampanje. On je naglasio da ne vidi ništa nezakonito u vezi sa tim slučajem, napominjući da je pre nekoliko godina na tužilaštvu izneo svoja objašnjenja. Veruje da će ostati u Republici Srpskoj do kraja svog života i istakao je da je njegova pozicija snažna, uprkos stalnim kritikama i optužbama.
U vezi sa međunarodnim kontaktima, Dodik je naveo brojne susrete sa stranim državnicima, uključujući Aleksandra Vučića, Viktora Orbana i Benjamina Netanjahua, kao i sa više evropskih parlamentaraca. Ove kontakte vidi kao primer svoje međunarodne legitimizacije i podrške, koja uzrujava vlasti u Sarajevu. Dodik je naglasio da je svestan svojih koraka i da se nada novim putovanjima.
Spomenuo je i situaciju u Sloveniji u vezi sa bivšim premijerom Janezom Janšom, kojeg su, prema njegovim rečima, više puta smestili u zatvor zbog visokog rejtinga. Dodik smatra da se bošnjačka politika ne može smatrati legitimnom ako ona ne uzima u obzir potrebe i interese svih naroda u BiH. Naglasio je da je potrebno da sve strane sednu zajedno za pregovarački sto i razgovaraju o budućnosti BiH kako bi se izbegle dalje tenzije.
Dodikova izjava izazvala je brojne reakcije u političkoj javnosti. Mnogi analitičari smatraju da njegovo insistiranje na nacionalnim pitanjima i podelama može dodatno destabilizovati ionako krhku političku situaciju u BiH. Pojedini lideri iz Sarajeva su ocenili da Dodikov pristup doprinosi eroziji međunacionalnog poverenja i da je neophodno pronaći načine za dijalog i saradnju između različitih etničkih grupacija.
Mnoge organizacije i pojedinci u BiH smatraju da je vreme za promene i da je potrebno okrenuti se budućnosti umesto vraćanju u prošlost. S obzirom na događaje koji se razvijaju, ekspertiza i međunarodni pritisak bi mogli igrati ključnu ulogu u stabilizaciji situacije u zemlji, ali i u održavanju mira i zajedničkog suživota svih građana BiH.
Dodikov pristup ovim pitanjima pokazuje ne samo njegov politički identitet, već i trenutnu dinamiku na Balkanu, gde su političke strasti često preplavljene istorijskim sukobima i nesuglasjima. Zbog toga je važno pratiti kako će se situacija dalje razvijati.
