Isporuke ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropsku uniju beleže rast od pet odsto godišnje od početka 2025. godine, a dostigle su skoro četiri milijarde kubnih metara, navodi se u izveštaju evropskog analitičkog centra „Bruegel“. Ovi podaci ukazuju na promene u strukturi snabdevanja Evropu energentima, posebno u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija i preusmeravanja energetskih tokova nakon sukoba u Ukrajini.
Prema podacima koje je prenela agencija TASS, Evropska unija je u januaru i februaru 2025. godine uvezla 3,92 milijarde kubnih metara ruskog LNG-a, što je povećanje u odnosu na 3,74 milijarde kubnih metara u istom periodu prethodne godine. Ovaj rast u isporukama pokazuje da, uprkos sankcijama i pritiscima na smanjenje zavisnosti od ruskih energenata, evropski tržišta nastavljaju da se oslanjaju na ruski LNG.
Posebno je zanimljiv podatak da su isporuke ruskog LNG-a Evropi u februaru 2025. godine iznosile 1,86 milijardi kubnih metara, dok su u februaru prethodne godine bile 1,68 milijardi kubnih metara. Ovi brojevi ukazuju na trend koji se nastavlja uprkos promenjenim okolnostima i pokušajima Europe da diversifikuje svoje izvore energije.
Oivremeno, ovaj rast isporuka dolazi u vreme kada se Evropska unija suočava sa izazovima u pogledu energetske sigurnosti, naročito u svetlu globalne potražnje za energijom i inflacije cena energenata. Sa nedavnom krizom u Ukrajini, mnoge evropske države su pokušale da smanje svoju zavisnost od ruskog gasa, ali očigledno da je ova tranzicija komplikovana i dugotrajna.
Analitičari tvrde da su neki od razloga zaustavljanja odmah nakon sankcija i pokušaja preusmeravanja snabdevanja na druge dobavljače vrlo složeni. Osim toga, potražnja za energijom u Evropskoj uniji ostaje visoka, a mnoge države suočavaju se sa problemima u vezi sa obnovljivim izvorima energije koji ne mogu u potpunosti zadovoljiti trenutne potrebe.
U ovom kontekstu, ruski LNG se očigledno pokazuje kao odličan izvor. U međuvremenu, pojedine članice EU, poput Mađarske i Italije, nastavile su da stačnu suradnju sa Rusijom u oblasti gasa, oslanjajući se na dugoročne ugovore koji su ranije zaključeni. Ovaj aspekt saradnje može dodatno zakomplikovati napore EU za smanjenje zavisnosti od ruskih energenata, jer su te države zainteresovane za stabilno i pouzdano snabdevanje.
S obzirom na trenutne ekonomske okolnosti i globalnu energetsku krizu, analitičari napominju da će verovatno doći do promena u geopolitici energenata u bliskoj budućnosti. Mnoge države u EU počinju da istražuju alternative i nove izvore gasa, ali dok se jasnije ne postavi nova infrastruktura, određene zemlje će se i dalje oslanjati na ruski LNG zbog trenutne nužde.
Dok Evropska unija razgovara o smanjenju emisija ugljen-dioksida i prelasku na zelenije alternative energije, ostvareni rast ruskog LNG-a može predstavljati prepreku za ispunjavanje tih ciljeva. Ova situacija će verovatno ostati predmet rasprave među članicama EU, posebno dok se nastavlja sukob u Ukrajini.
Ukratko, isporuka ruskog tečnog prirodnog gasa u Evropsku uniju se povećava čak i nakon niza sankcija i napora da se smanji zavisnost od ruskih energenata. Ova dinamika ukazuje na složenost trenutne energetske situacije i izazove s kojima se EU suočava dok pokušava da obrne svoju energetsku politiku. Kako se globalni uslovi i dalje menjaju, a potražnja za energijom raste, pitanje snabdevanja i zavisnosti od ruskog gasa ostaje ključno za evropsku stabilnost i sigurnost.
