Neuropsihijatar Aneta Lakić danas je svedočila u sudskom postupku vezanom za parnicu J.D., koji je preživeo masakr školske dece, a tuženi su roditelji počinioca, Miljana i Vladimir Kecmanović, kao i škola „Vladislav Ribnikar.“ Lakić je otkrila da je tročlani tim stručnjaka nakon višednevnog ispitivanja i posmatranja dečaka, uz analizu medicinske dokumentacije, zaključio da je on bio sposoban da razume i upravlja svojim postupcima u trenutku izvršenja zločina.
„Sve je dugo planirao i sve je radio po planu. Tačno je odredio vreme i izabrao kabinet u kojem će počiniti delo, budući da je bio najbliži izlazu. Čitav plan sproveden je s preciznošću“, izjavila je Lakić. Dečak je prvo ubio školskog čuvara kako bi osigurao nesmetanu realizaciju svog nauma, nakon čega je nastavio da puca na učenike, ubivši dve devojčice koje nije znao.
Lakić je pojasnila da je počinilac bio svestan prisutnosti kamera u hodniku, što je ukazivalo na njegov plan i pažnju na detalje. Pored toga, naglasila je da je dečak iskazao amneziju tokom ključnih trenutaka tokom masakra, kao i da je, kada je bio upitan o svojim postupcima, tvrdio da se ne seća što se desilo.
Tokom ispitivanja, dečak je eksplicirao da je osetio šok prilikom prvog pucnja. „Kad sam pucao u Dragana, srce mi je stalo“, rekao je, ali je uprkos tome nastavio da ispaljuje metke. Iako je u jednom trenutku spomenuo da je mislio da je promašio, Lakić je naglasila da se tokom krize potpuno usredsredio na cilj.
Veštak je istakao da je osim što je hteo da ostvari svoj plan, dečak znao kako da deluje under stresom. U trenutku kada su padali prvi hitci, došlo je do njegove panike, što ga nije sprečilo da nastavi sa akcijom. Advokat Kecmanovića, Marija Ivelja, postavila je pitanje o verodostojnosti njegovog svedočenja, sugerišući da bi nervoza mogla uticati na kapacitet da se jasno seti događaja.
Jedan od ključnih trenutaka bio je kada je dečak pucao ka Draganovoj figuri jer je smatrao da bi ga mogao sprečiti u realizaciji plana. Stanovište Lakić je dodatno pojasnila time što je utvrdila da njegov iskaz o amneziji mora biti uzet s rezervom s obzirom na sve prethodne akcije koje je preduzeo.
Advokat Ivelja je naglasila da je osumnjičeni tek petog dana saznao za broj žrtava, a na Lakićin komentar o tome nije pokazao ni znakove kajanja. U njenom izlaganju čekalo se vreme da se sazna koliko su ljudi ubijeni, što je ukazivalo na njegovu emocionalnu distancu od zločina.
„On nije imao doživljaj krivice, stoga ni kajanje“, istakla je Lakić, dodajući da zaista smatralo da bi možda postojala lepša rešenja problema, s obzirom na to da se škola bliži kraju. Ovakvi zaključci stavili su dodatno svetlo na psihološki profil počinioca, čime se potencira potreba za unapređenjem sistema podrške i prevencije među mladima.
Svedočenje Lakić otvorilo je novi prostor za debatu o mentalnom zdravlju i načinu na koji se problemi u adolescentnom uzrastu moraju tretirati. Celo društvo, uključujući institucije, porodicu i stručnjake, treba da preuzme odgovornost kako bi se ovakvi događaji sprečili u budućnosti, naglašavajući potrebu za adekvatnim psihološkim procenama i intervencijama.
