Mina Lazarević je nedavno gostovala u video serijalu Tanjug Reflektor i otkrila detalje o svom koncertu filmske muzike koji će se održati 15. februara u Kolarčevoj zadužbini, povodom obeležavanja 30 godina njene umetničke karijere. Ovaj događaj je značajan momenat za nju, budući da proslavlja tri decenije posvećenosti umetnosti.
Lazarević je podsetila kako je njen prvi koncert održan 2009. godine u Domu sindikata, kada ju je pratila filharmonija „Stanislav Binički“. Tokom vremena, njen muzički ansambl postao je bliži i intimniji, što doprinosi boljoj komunikaciji na sceni. „Svi se znamo jako dugo i mnogo dobro se provedemo svaki put“, izjavila je glumica.
Kao umetnica, Mina se trudi da svaki koncert bude jedinstven. „Spisak pesama se svaki put pomalo promeni, često i na samoj pozornici, ako mi dođe da nešto otpevam ili preskočim“, otkrila je ona. Različiti povodi i reakcije publike često utiču na izbor pesama, dok Lazarević koristi priliku da komunicira sa svojom publikom, umešavajući poeziju i druge umetničke forme u nastupe.
Na koncertu će biti izvođene pesme nekih od najpoznatijih filmskih melodija, uključujući „Woman in Love“ i „The Way We Were“ od Barbare Streisand, za koju Lazarević kaže da joj je izuzetno bliska po senzibilitetu. „Jednu ću pevati ja, jednu Nataša Radovanović, moja draga gošća“, najavila je.
Mina se osvrnula i na važnost pevanja i održavanja glasa. „Što se više peva, to je forma bolja… Mogućnost regeneracije glasa dolazi isključivo iz odmora“, naglašava ona. Lazarević veruje da pevanje, ukoliko se izvodi s pažnjom, ne može naškoditi glasu, a njen pristup ostaje pozitivan i pun entuzijazma.
S obzirom na njene 30 godina karijere, glumica je otkrila da je njen otac, dirigent Ljubiša Lazarević, bio očajan kada je odlučila da se posveti glumi umesto klaviru. Ipak, ona smatra da se sve što učimo u životu akumulira i koristi u različitim oblicima. „To se taloži u nama i izađe negde kroz nešto drugo“, rekla je.
Na Fakultetu dramskih umetnosti, kada je prvi put stala na scenu, Lazarević je osetila uzbuđenje koje nije mogla da uporedi ni sa jednim prethodnim nastupom. „To je bio osećaj koji nije mogao da se meri ni sa jednim nastupom klavirskim“, priseća se ona sa posebnim emocijama.
Muzikalna umetnost je prirodno došla do nje jer je odrasla u Pozorištu na Terazijama. Ipak, stručnost i edukacija su nešto što je veoma važno za svestranost umetnika. „Žao mi je što još uvek nema svesti o tome da je za mjuzikl potrebna škola“, naglašava glumica.
Lazarević smatra da je važno da mladi glumci imaju jasnu motivaciju i razumevanje zašto žele da se bave ovim pozivom. Ona ukazuje na to da u današnjem svetu popularnosti putem društvenih mreža, mladi mogu dobiti slavu na različite načine, ali pravo umetničko putovanje uključuje trud i posvećenost.
„Oni putuju po šest, sedam časova, igrajući predstave po hladnim domovima kulture“, ističe ona, razmatrajući izazove s kojima se suočavaju umetnici danas. Kako zaključuje, sve to zahteva duboko preispitivanje motivacije za umetnički rad. „To je maraton koji treba da traje 30, 40, 60 godina… koliko nam se dozvoli“, zaključila je Mina Lazarević, ukazujući na važnost dugotrajne posvećenosti umetnosti.
