Godina 2024. donosi nove izazove za Bugarsku, pripadajući tako inflacionim kretanjima koja su postala dominantna tema u ekonomskim analizama. Prema najnovijim podacima bugarskog Nacionalnog instituta za statistiku (NSI), godišnja stopa inflacije u zemlji u februaru je porasla na 4 odsto, što predstavlja povećanje u odnosu na 3,7 odsto zabeleženih u januaru. Ovaj rast inflacije označava najvišu stopu u poslednjih 14 meseci, što ukazuje na sve prisutniji pritisak cena u različitim sektorima.
Cene hrane i bezalkoholnih pića beleže skok sa januarskih 4,4 odsto na 4,6 odsto među godinama, dok su stambeno-komunalne usluge zabeležile porast sa 5,1 na 5,6 odsto. Ovakvi uvećani troškovi utiču na životni standard građana, koji se suočavaju sa sve višim iznosima za osnovne potrepštine.
Osim povećanja cena hrane i komunalnih usluga, medicinski sektor takođe beleži rast troškova, pa su cene usluga u zdravstvu porasle sa 2,5 na 2,7 odsto. Segment koji se odnosi na rekreaciju i kulturu radio je nešto brže, sa skokom sa 5,3 odsto na 6,1 odsto. Ovo ukazuje na to da su veće cene prisutne ne samo u osnovnim životnim potrebama, već i u sektorima koji se obično smatraju luksuznijim.
Kada se posmatraju mesečni kretanja, Bugarska je zabeležila rast cena od 0,6 odsto, što je sporiji tempo u poređenju sa znatnijih 2 odsto povećanja zabeleženih u januaru. Ovaj trend ukazuje na dodatan pritisak na ekonomske rezerve građana, koji su svakako već pogođeni rastom troškova života.
U svetlu ovih kretanja, holandska bankarska grupacija ING iznela je svoje procene o inflaciji u Bugarskoj, predviđajući da će ona ove godine dostići 4,6 odsto. Ovaj rast, kako se navodi, delimično će biti uzrokovan liberalizacijom tržišta električne energije, što može dodatno doprinose povećanju troškova životnog standarda.
Jedna od ključnih tačaka u analizi ING-a jeste isticanje političke stabilnosti kao kritičnog faktora za uspešno sprovođenje planova o uvođenju evra. Unutrašnji politički pejzaž Bugarske je izuzetno važan, jer svaka promena, uključujući mogućnost ulaska novih političkih stranaka u Narodnu skupštinu, može dovesti do neizvesnosti i potencijalnih prekompozicija u vladajućim strukturama.
Ipak, pored trenutnih izazova, ekonomski izgledi Bugarske se nazivaju optimističnim. Banka prognozira stabilnu stopu rasta od 2,6 odsto do 2025. godine. Ova procena se temelji na nedavnom povećanju plata i ekspanzivnoj fiskalnoj politici koja bi, kako je navedeno, mogla podržati i privatnu i javnu potrošnju. Ovakva politika može dodatno doprineti stabilizaciji ekonomskih kretanja i poboljšanju životnog standarda građana.
Zbog svega navedenog, izazovi inflacije i povećanih cena consumer goods zahtevaju pažnju ne samo vladinih zvaničnika, već i analitičara i ekonomista koji se bore da pronađu rešenja za ekonomske probleme koji muče građane Bugarske. Uz sve to, važno je pratiti kako će se politička situacija razvijati, s obzirom na to da bilo kakve nepredviđene promene u vlasti mogu uticati na ekonomsku stabilnost i planove o evru kao sledećem koraku u razvoju zemlje.
