Krajem 2024. godine, dinarska štednja u Srbiji dostigla je do sada najviši nivo, od 191,2 milijarde dinara. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), štednja u dinarima povećana je u proteklom periodu za 53,3 milijarde dinara, što prati rast od gotovo 40 odsto u odnosu na kraj 2023. Ovi podaci ukazuju na značajan skok u štednji u domaćoj valuti u proteklih 12 godina, kada je ukupna dinarska štednja porasla čak 11 puta.
Direktorka odeljenja za devizno tržište NBS, Nataša Poniger, ističe da je trend rasta dinarske štednje veoma dinamičan i da je znatno brži u poređenju sa deviznom štednjom, koja je porasla samo za 6,8 procenata. Ovo ukazuje na sve veću atraktivnost i isplativost dinarske štednje koju građani prepoznaju. Ovaj rast je posledica konkurentnijih kamatnih stopa na dinarsku štednju, kao i povoljnijeg poreza od 15 procenata koji se plaća na kamate devizne štednje.
NBS takođe beleži da ukupna štednja građana raste, što se smatra pokazateljem poverenja u stabilnost bankarskog sistema i ekonomije Srbije. Poniger naglašava da je poverenje građana u ekonomske i monetarne mere, kao i stabilnost cena i kursa dinara, ključni faktori koji doprinose rastu dinarske štednje.
Analize koje NBS sprovodi svaka tri meseca ukazuju na isplativost dinarske štednje kako u kratkom, tako i u dugom roku. Na primer, ako je štediša uložio 100.000 dinara na tri meseca, razlika u kamati u odnosu na štednju u evrima iznosila bi oko 500 dinara. U periodu od godinu dana razlika se povećava na oko 2.200 dinara, dok se na dužem periodu od 12 godina ta razlika može povećati i na 48.000 dinara.
Iako ne postoji minimalan iznos štednje, Poniger savetuje da savremeni štediše istraže ponude banaka kako bi pronašli najpovoljnije kamatne stope i modele štednje. Unatoč inflaciji, koja je krajem 2024. iznosila 4,3 odsto, visoke kamatne stope na dinarsku štednju, koje su se kretale oko 4,70 procenata, omogućavaju štedišama da ostvaruju realan prinos.
Poniger naglašava da i štednja u evrima donosi pozitivne kamate, i u tom smislu, prosečne kamatne stope na štednju u evrima su iznosile nešto više od tri odsto. Inflacija u evrozoni bila je na nivou od 2,4 odsto, što ukazuje na to da su i u tom segmentu moguće pozitivne realne kamatne stope.
Zaključno, rast dinarske štednje u Srbiji, zajedno sa povjerenjem građana u ekonomske i monetarne mere, ukazuje na jačanje domaće valute i stabilnost finansijskog sistema. Ova dinamika može značajno uticati na buduće odluke o štednji i investicijama. Građanima se savetuje da prate kretanje kamatnih stopa i poreza, kao i da se dobro informišu pre nego što donesu odluke o svojim finansijskim ulaganjima.
