Vlada Srbije usvojila je odluku o redovnom povećanju minimalne zarade koje će stupiti na snagu 1. januara 2026. godine. Minimalna zarada biće povećana na 551 evro, što predstavlja porast od 10,1 procenat. Ovo povećanje znači da će satnica minimalne zarade iznositi 371 dinar, dok će mesečna zarada dostići 64.554 dinara. Pre ovog redovnog povećanja, od 1. oktobra ove godine, minimalna zarada će biti vanredno povećana za 9,4 odsto s 450 na 500 evra.
Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica magazina „Biznis i Ekonometar“, u izjavi za Euronews Srbija objasnila je da je odluka o povećanju minimalne zarade u okviru nadležnosti Vlade i Socio-ekonomskog saveta, ali da Vlada ima mogućnost da donese odluku samostalno. Nikolić je naglasila da je ovo nominalno povećanje, ali da dolazi u kontekstu visoke inflacije koja bi prema prognozama Narodne banke Srbije mogla dostići gornju granicu od oko 5 procenata do kraja godine.
Inflacija u Srbiji je, prema njenim rečima, duplo veća nego u EU, što uzrokuje da će realna vrednost minimalne zarade značajno opadati tokom 2023. i 2024. godine. Pored toga, njen izrazito zabrinjavajući aspekt su najavljena poskupljenja električne energije, koja često povlače dalja poskupljenja u celom ekonomskom lancu, dodatno otežavajući život građanima.
Sindikalne organizacije su tražile povećanje minimalne zarade na 70.000 dinara, ističući da ovaj iznos kao i dosadašnje promene ne omogućavaju dostojan život, posebno porodicama. Minimalna zarada, kako tvrdi Nikolić, ne može obezbediti osnovne životne potrebe jednoj četvoročlanoj porodici. U slučaju da su dva člana porodice zaposlena po minimalcu, život bi mogao biti podnošljiv, ali samostalno sa jednim minimalnim primanjem to nije moguće.
Posebnu pažnju je obratila na činjenicu da je minimalna potrošačka korpa svedena na puko preživljavanje. Kako je naglasila, ona omogućava građanima da prežive samo jedan mesec, a ne duže, što pokazuje da je trenutna politika nedovoljna za obezbeđivanje životnog standarda potrebnog za normalan život. Umesto toga, predložila je da se koristi prosečna potrošačka korpa, koja bi bolje odražavala realne potrebe stanovništva.
Osim toga, iznela je i podatke o socijalnim razlikama u prihodima. Prema podacima za jun, prosečna plata u javnom sektoru iznosi preko 111.000 dinara, dok preduzetnici zarađuju tek oko 56.000 dinara, što je ispod minimalne zarade. Medijalna plata iznosi oko 83.000 dinara, što ukazuje na to da polovina zaposlenih u privredi zarađuje manje od tog iznosa. Ove razlike predstavljaju ozbiljan problem, a povećanje minimalne zarade neće značajno uticati na njihovo smanjenje.
Uprkos povećanju minimalne zarade, preduzetnici se suočavaju s izazovima kako da isprate dodatne troškove. Mnogi od njih nemaju potrebne finansijske kapacitete da podnesu nova opterećenja, čak i uz državne olakšice u vidu oslobađanja od delova poreza i doprinosa. Postavlja se pitanje da li će svi preduzetnici moći da izađu u susret ovoj zakonskoj obavezi, a efekti na poslovanje malih firmi mogu biti značajni.
državne mehanizme za suočavanje s povećanim troškovima, preduzetnici često nemaju tu mogućnost, što dodatno produbljuje ekonomske disbalanse. Nikolić je zaključila da će se efekti ovog povećanja videti krajem tekuće i početkom naredne godine, ostavljajući prostora za dalja razmatranja i analize u vezi sa realnostima na tržištu rada i životnim standardom građana.
