ŽENEVA – Indirektne emisije ugljenika koje nastaju kao rezultat poslovanja četiri vodeće tehnološke kompanije sa fokusom na veštačku inteligenciju (AI) porasle su u proseku za 150 odsto između 2020. i 2023. godine. Ovaj značajan porast povezan je sa potrebama data centara koji troše ogromne količine energije, navedeno je u izveštaju koji su objavile Ujedinjene nacije.
Upotreba veštačke inteligencije od strane velikih kompanija kao što su Amazon, Microsoft, Alphabet i Meta dovela je do povećanja indirektnih emisija zbog velike potrošnje energije potrebne za rad njihovih data centara. Izveštaj Međunarodne telekomunikacione unije (ITU), agencije UN za digitalne tehnologije, identifikuje ovaj problem i ukazuje na to koliko su važne održive prakse u ovom sektoru.
Indirektne emisije ugljenika zapravo su rezultat potrošnje električne energije, pare, grejanja i hlađenja koje koriste ove kompanije za vođenje svojih operacija. To znači da, iako možda ne proizvode emisije direktno, njihov uticaj na životnu sredinu je značajan i raste.
Autor izveštaja upozorava da trenutni trendovi pokazuje kako brzi razvoj tehnologije, naročito veštačke inteligencije, može imati nepredviđene posledice za klimatske promene. U svetu u kojem se često naglašava važnost smanjenja emisija ugljenika, ovi podaci postavljaju ozbiljna pitanja o održivosti poslovnih modela kompanija koje brzo usvajaju nove tehnologije bez odgovarajućeg razmatranja njihovog ekološkog traga.
ITU ističe da je važno da te kompanije, koje su lideri u inovacijama, preuzmu odgovornost i razviju strategije koje će omogućiti smanjenje njihovog ugljeničnog otiska. Upotreba obnovljivih izvora energije, kao i unapređenje efikasnosti potrošnje, su neki od pristupa koji se predlažu kao rešenja.
Nadalje, izveštaj naglašava potrebu za regulatornim okvirom koji bi mogao da podstakne kompanije da smanje svoje emisije. Povećanje svesti o uticaju tehnologije na klimu moglo bi pomoći u oblikovanju politike koja će favorizovati održive prakse. U ovom kontekstu, Ujedinjene nacije pozivaju na saradnju između vladinih i privatnih sektora kako bi se stvorili inovativni modeli koji bi omogućili rast bez dodatnog opterećenja za životnu sredinu.
Takođe, postoji naglasak na potrebi za većim investicijama u tehnologije koje se fokusiraju na održivost. Ove investicije neće samo pomoći u smanjenju emisija, već će takođe otvoriti nova radna mesta i podstaći ekonomski rast.
Dok se broj data centara i potražnja za veštačkom inteligencijom nastavljaju da rastu u svetu, važno je da kompanije prepoznaju svoju ulogu u borbi protiv klimatskih promena. Profesionalci u oblasti digitalnih tehnologija pozvani su da razmotre svoj uticaj i aktivno traže načine na koje mogu smanjiti svoje ekološke otiske.
Stručnjaci se slažu da je održivost ključna reč budućnosti tehnologije. Ukoliko vodeće kompanije ne prepoznaju hitnost situacije, posledice bi mogle biti dalekosežne — ne samo za planetu već i za njihovog korisnika i reputaciju. U ovom trenutku, više nego ikada, važan je uvid da napredak u tehnološkom razvoju mora biti u skladu sa ciljevima održivog razvoja. Na taj način, svet može preći na vodljive tehnologije koje su u skladu sa potrebama planete.
Kao odgovor na sve veći pritisak za smanjenje emisija, mnoge kompanije već počinju da implementiraju strategije koje se oslanjaju na održivost i inovacije. Neki od njih već koriste obnovljive izvore energije za napajanje svojih operacija, dok drugi istražuju nove načine za hlađenje i grejanje.
S obzirom na ove činjenice, budućnost tehnologije i njen uticaj na životnu sredinu zavisi od pravih odluka koje će biti donete u skoroj budućnosti. Važno je da se svi akteri u industriji angažuju na unapređenju načina na koji posluju, kako bi se bila obezbedila održivija budućnost. Ovo je izazov koji, ukoliko bude shvaćen ozbiljno, može doneti korist ne samo tehnološkim kompanijama, već i čitavom društvu.
