Božanski nadaren pripovedač, Mario Vargas Ljosa, preminuo je nedavno u rodnoj Limi, ne u Španiji, gde je većinu svog života proveo. Očekivano, njegov odlazak je izazvao ogromnu tugu među ljubiteljima književnosti širom sveta. Ovaj peruanski autor, koji je 2010. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, bio je prozvan jednim od najvažnijih pisaca savremenog doba. Njegova dela stave do izražaja razne teme, od politike do ljubavi, i često su odražavala turbulentnu historiju Latinske Amerike.
U godini kada je primio Nobelovu nagradu, Ljosa je bio već poznato ime, što dokazuje i sam izbor komiteta. U obrazloženju su ga opisali kao „majstora priče“ i naglasili važnost njegove analize moći i otpornosti u društvu. Ljosa je bio načinom pisanja posebno tonalizovan, usredsređen na reči kao sredstvo promena i otpora. Tokom svoje karijere, stvorio je bogat literarni opus koji se proteže kroz različite žanrove i teme, od romantičnih priča do političkih kritika.
Ljosa je rođen 1936. u Arekippu, u Peruu, i tokom svog života doživeo je mnoge prekretnice koje su oblikovale njegov književni rad. Njegova mladost je bila obeležena političkim previranjima i društvenim nemirima, što se odražavalo na njegovom pisanju. Kao deo „latinoameričkog buma“, zajedno sa autorima kao što su Gabrijel Garsija Markes i Karlos Fuentes, revolucionisao je književnost šezdesetih godina, uvodeći nove narativne tehnike koje su zadobile međunarodnu pažnju.
Kao autor, Ljosa je bio poznat po tome što je ispravljao sopstvene stavove. U političkom smislu, prešao je od radikalnih levičarskih ideala svojih mlađih dana do ultrakonzervativnih stavova, čak je bio i kandidat za predsednika Perua 1990. godine. Međutim, njegovo političko angažovanje nikada nije umanjilo njegovu strast prema pisanju. Ljosa je često isticao kako je pisanje njegov „pravi“ poziv i misija.
Jedan od njegovih značajnih trenutaka u književnosti bio je roman „Avanture nevaljale devojčice“, u kojem je Ljosa istražio složene aspekte ljubavi i nostalgije. Ovaj roman je bio svojevrsno postavljenje u vreme kada je Ljosa „otkrio humor“ kao centralni element dela. Njegova sposobnost da kombinuje teže teme sa elementima humora i erotike doprinela je njegovom širokom priznanju kod čitalaca.
Ljosa nije bio samo veliki pisac, već i strastven ljubavnik. Njegov ljubavni put bio je većinom obeležen ženama koje su imale značajan uticaj na njegovu karijeru. Prva ljubav bila je njegova „tetka Hulija“, sa kojom se oženio u svojim ranim dvadesetim. Njihova veza bila je inspiracija za roman „Tetka Hulija i piskaralo“. Kasnije se oženio svojom rođakom Patrisijom i sa njom dobio troje dece, a njihov brak je bio ključna podrška tokom njegovih literarnih i političkih turbulencija. Njegova kasnija veza sa španskom zvezdom Izabel Prejsler takođe je privukla pažnju medija.
Iako je Ljosa uživao popularnost i divljenje na globalnom nivou, njegov odnos prema politici bio je složen. Manifestovao je aktivno učešće u političkim debatama, a tokom ratova na Balkanu otvoreno je podržavao NATO bombardovanja Srbije. Ove kontroverzne stavove nije bilo lako opravdati, ali su oslikavali Ljosa kao čoveka koji nije bežao od svojih uvjerenja, čak i kada su bila podložna kritikama.
U svom literarnom stvaralaštvu, Ljosa je bio posvećen borbi protiv netolerancije i nepravde, ubeđen da pisanje može biti sredstvo za promenu. Njegova dela su zahtevala odgovornost i kritičko razmišljanje, ne samo od čitalaca, već i od samog pisca. Njegov doprinos književnosti i društvenim pitanjima ostaviće trajni pečat, a sećanje na njega kao jednog od najvećih savremenih pisaca nastaviće da inspiriše generacije čitalaca i pisaca.
Mario Vargas Ljosa će zauvek ostati sinonim za književni talenat, strast i posvećenost istini, a njegovi romani i eseji će se čitati i proučavati decenijama koje dolaze.
