Danas su se fudbalski i sportski svet oprostili od jednog od najvećih junaka Proleterove škole fudbala. Arsen Tošić, poznatiji kao Toške, preminuo je u Zrenjaninu, ostavivši dubok trag u srcima svojih suigrača, navijača i svih ljubitelja fudbala. Njegova karijera obeležila je vreme u kojem je Proleter bio sinonim za kvalitetan fudbal i mladalačku energiju.
Arsen je bio više od običnog fudbalera; bio je simbol borbenosti i predanosti sportu. Kao centarfor, njegov stil igre je bio direktan i efikasan, a njegovi golovi su često donosili pobede njegovom timu. Tokom godina, pridobio je poštovanje i divljenje svih, ne samo zbog svojih fudbalskih veština, već i zbog svoje ljudskosti. Bio je uzor mlađim igračima i često se pričalo o njegovoj skromnosti i posvećenosti ekipi.
Tokom svoje karijere, Arsen Tošić je postigao mnoge važne golove za Proleter, vodeći svoj tim ka mnogim važnim pobedama. Njegova sposobnost da u pravom trenutku postigne gol bila je legendardna, što ga je proslavilo među navijačima. U vreme kada su se fudbalske škole počele razvijati širom Srbije, Proleter je imao sreću da u svom timu ima igrača kao što je on, koji je uz mnoge mlade talente uspevao da donese uspehe koje su svi u klubu uzdano očekivali.
Toškova fudbalska priča počela je u Lazarevu, gde je i odrastao. U mladosti, pokazivao je nevjerojatne veštine na terenu i brzo je postao jedan od najtalentovanijih igrača u svom kraju. Njegov duh i energija na terenu bili su zarazni, a mnogi su ga smatrali idolem, kako za decu iz Lazareva, tako i za sve ljubitelje fudbala. Odrastajući, shvatio je da kombinacija talenta i truda vodi do uspeha, što je i osnova svih njegovih postignuća.
Njegova posvećenost treningu i timskom duhu često su bile teme razgovora među trenerima i suigračima. Arsen nije bio samo izvrstan napadač, već je i znatno doprineo timu kroz asistencije i kreiranje prilika za druge igrače. Njegova sposobnost da čita igru i pravilno se postavi na terenu je izuzetna, što ga je činilo nezamjenjivim delom svake utakmice.
U Proleteru su Arsenovi trenuci slavljenja bili česti, a mnogi od njih su ostali u sećanju navijača. Njegov doprinos klubu nije se merio samo u postignutim golovima, već i u entuzijazmu koji je unosio u svaku utakmicu. Uvek je bio tu da motiviše svoje suigrače i da ih podstakne da daju najbolje od sebe.
Nažalost, kao što to biva sa svim jako talentovanim sportistima, njegovo vreme je prekinuto previše rano. Otišao je, ali njegovo ime nikada neće biti zaboravljeno. Proleterska škola fudbala ponosiće se činjenicom da je imala Arsen Tošića u svojim redovima, a njegovo nasljeđe će živeti kroz sve one koji će i dalje igrati sa istim osećajem strasti i posvećenosti.
Svi koji su imali priliku da igraju s njim ili ga gledaju, znaju koliko je Arsen značio za ekipu. Njegov duh, njegova borbenost i predanost biće večno urezani u secanju svih zaljubljenika u ovaj sport. Fudbal bez Arsena Tošića izgleda drugačije, ali se njegovo ime i uspesi nikada neće zaboraviti.
Za kraj, želi se izraziti saučešće njegovoj porodici i svim njegovim prijateljima. U ovim teškim trenucima, neka znaju da je Arsen ostavio neizbrisiv trag u srcima mnogih i da će zauvek biti deo proleterske istorije i tradicije. Njegov odlazak je veliki gubitak, ali njegova duša i dalje živi kroz igru koju je toliko voleo.
