Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp je danas, nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom u Vašingtonu, izjavio da ima „odlične odnose“ sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom, izražavajući spremnost da ponovo započne pregovore sa njim. Ova izjava dolazi u trenutku kada se politički pejzaž na Korejskom poluostrvu suočava sa brojnim izazovima, a Trampov pristup prema Severnoj Koreji u prošlim godinama bio je predmet javnih debata.
Na konferenciji za novinare, Tramp je odgovarajući na pitanje o mogućim razgovorima sa Kimom tokom svog drugog mandata, rekao da je imao „veoma dobre odnose“ sa severnokorejskim liderom. On je podsetio na svoje prethodne sastanke sa Kimom u Singapuru i Vijetnamu, gde su obojica lidera imali priliku da se upoznaju i razmene stavove. Tramp je istakao da su ti sastanci bili ključni u izgradnji međusobnog poverenja i da i dalje održava blizak odnos sa Kimom, uprkos povremenim tenzijama koje su se javljale tokom njegove prve predsedničke administracije.
U svojoj izjavi, Tramp je naveo kako su odnosi sa Kimom započeli „veoma grubo“, podsećajući na trenutke kada je pretnje upućivao „vatrom i besom“. Međutim, Tramp je takođe ukazao na to da je Kim Džong Un navodno rekao da je njegov odnos sa bivšim predsednikom Barakom Obamom bio lošiji, dodatno naglašavajući razliku u pristupu između njih. „To je bio odnos koji nije mogao da se ostvari“, rekao je Tramp, sve vreme naglašavajući svoju otvorenost prema dijalogu sa Kimom.
Ekstremne tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Severne Koreje su tokom Trampovog prvog mandata postigle vrhunac, posebno zbog testiranja balističkih raketa i nuklearnih detonacija na strani Pjongjanga. Međutim, Trampov pristup, koji je uključivao lične susrete i otvorene pozive za dijalog, bio je neuobičajen u poređenju sa tradicionalnijim pristupima američke spoljne politike. Njegova odluka da prisustvuje samitima sa Kimom izazvala je različite reakcije, od oduševljenja zbog potencijalnog mira do zabrinutosti zbog legitimacije severnokorejskog režima.
Trampovi komentari o spremnosti za obnovu pregovora dolaze u vreme kada su tenzije sa severnokorejskim režimom ponovo porasle. Severna Koreja je nedavno nastavila da testira rakete, izazivajući zabrinutost u Vašingtonu i među američkim saveznicima u regionu. Analitičari ističu da bi Trampova želja za ponovnim uspostavljanjem dijaloga mogla biti motivisana unutrašnjim političkim potrebama, kao i željom da se postigne neki vid sporedne diplomatske pobede.
S obzirom na složene odnose u regionu, uključujući jačanje saveza SAD sa Južnom Korejom i Japanom, kao i konstantna nastojanja Kine da poveća svoj uticaj, Trampovi potezi će sigurno biti pod pažljivim okom analitičara i političara širom sveta. Važno je napomenuti da, i pored iskazanog optimizma, mnogi stručnjaci sumnjaju u mogućnost stvarnog napretka bez značajnih ustupaka sa strane Severne Koreje u pogledu nuklearnog programa.
Trampova administracija je ranije insistirala na denuklearizaciji kao ključnom uslovu za bilo kakvu normalizaciju odnosa. S obzirom na to da se približava izborna godina, sa opasnošću da će suočiti protivnika kojeg podržava snažna kritika spoljne politike, Tramp možda pokušava da skrene pažnju javnosti na međunarodne pitanja koja bi mogla pozitivno uticati na njegovu kandidaturu.
U zaključku, Trampova izjava o obnovi odnosa sa Kimom i spremnosti za dijalog ukazuje na to da su međusobni odnosi i dalje kompleksni i puni izazova. Mnoge neizvesnosti i međunarodne napetosti potrebno je razmotriti pre nego što se postigne neki dugotrajan i održiv dogovor između SAD i Severne Koreje.
