Čedomir Antić, istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu, izjavio je danas da je tokom nekoliko meseci univerzitet bio pod blokadom, a da su te blokade predstavljale dekanske akcije koje su prestale kada je država uvela mere smanjenja plata univerzitetskim profesorima. Prema njegovim rečima, studenti su izgubili kontrolu nad svojom vlašću u ovim blokadama već početkom februara.
Antić je za televiziju K1 izjavio da je univerzitet „pobeđen od strane ‘kraljice plate’ i ‘generala leta’.“ Ovo označava stanje u kojem su finansijski pritisci nad profesorskim kadrom doveli do slabljenja institucionalnog otpora i otpora studenata. Tokom proteklih devet meseci Srbija je bila u stanju nemira, a situacija na univerzitetu ogledala je širu društvenu krizu.
Profesor Antić je naveo da je univerzitet blokiran ne samo u fizičkom smislu, već i kroz ukidanje prava na akademsku autonomiju. Ovakve akcije, ističe, su u suprotnosti sa zakonima koji regulišu funkcionisanje univerziteta u Srbiji. Bilo je reči o protestima i zahtevima za većim ulaganjima u obrazovni sektor, ali do sada nije bilo suštinskih promena.
Situacija se dodatno zakomplikovala kada je država odlučila da smanji plate profesorima, što je, prema Antićevim rečima, dovelo do gubitka poverenja među profesorskim kadrom i studentima. Strah od gubitka posla i smanjenja primanja dodatno su destabilizovali akademsku zajednicu.
Antić veruje da su ovakve mere rezultat loše politike prema visokom obrazovanju, koja se ogleda u nedostatku podrške i investicija potrebnih za razvoj institucija. Bilo je više pokušaja da se pokaže snaga akademske zajednice, ali su rezultati bili slabi i neefikasni.
Jedan od ključnih problema, prema Antiću, jeste i to što su studenti i profesori postali dislocirani u vezi sa svojim interesima. Blokade i protesti nisu uvek vodili ka konstruktivnim rešenjima. Umesto toga, one su često rezultirale daljim polarizacijama unutar akademske zajednice.
Osim toga, Antić smatra da su mere koje su preduzele vlasti izazvale dodatnu frustraciju među studentima, koji se bore za svoja prava i koji se osećaju nemoćno u trenutnom sistemu. Prema njegovim rečima, pravi uzrok problema leži u neefikasnim zakonima i propisima koji se tiču obrazovanja i koji ne omogućavaju adekvatan razvoj univerziteta.
On se dotakao i pitanja standarda obrazovanja, ističući da su trenutne mere koje se sprovode približno suprotne onome što bi trebalo da bude cilj svake akademske institucije. Unapređenje obrazovnog sistema zahteva promišljeno planiranje i strateški pristup koje trenutno nedostaje.
Na kraju, profesor Antić je pozvao na hitnu potrebu za reformama u oblasti visokog obrazovanja. Istakao je da bi univerziteti trebali biti centri znanja i inovacija, ali se suočavaju sa brojnim preprekama koje dolaze iz političkog miljea i ekonomskih pritisaka.
Ukoliko se situacija ne promeni, Antić veruje da će dugoročno imati negativne posledice ne samo po obrazovni sistem, već i na celu društvenu strukturnu dinamiku. Stoga je potrebno zadržati fokus na srž problema i raditi na održivim rešenjima koja će garantovati autonomiju i nezavisnost akademskih institucija. U tom smislu, ključ uspeha leži u saradnji između studenata, profesora i državnih institucija, kako bi se stvorio bolje obrazovno okruženje za sve.
