Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde (SSP), i Jelena Obućina, vodeća figura medijske imperije pod kontrolom Dragana Šolaka, nedavno su se zajedno pojavili u emisiji „Načisto“ na crnogorskoj televiziji Vijesti. Ova situacija izazvala je brojne komentare, s obzirom na to da su oboje kritikovali vođstvo Srbije i glorifikovali Crnu Goru.
Prvo, važno je napomenuti da je svako slobodan da gostuje gde god želi, ali ovakvo zajedničko predstavljanje dvojca koji se ranije očekivano odmaknuo od međusobnih veza, izaziva sumnju. Pojava Đilasa i Obućine u emisiji, pod Šolakovom kontrolom, simbolizuje zbližavanje koje mnogi vide kao politički manevar, a ne kao iskren dijalog.
Takođe, Đilas je iskoristio priliku da kritikuje vlasti Srbije, tvrdeći da je trenutni režim „uzurpirao državu“. U tom kontekstu, povezao je aktuelnu vlast sa prethodnim režimom Miloša Đukanovića, naglašavajući kontradikciju onih koji su se nekada borili protiv Đukanovića a sada podržavaju Aleksandra Vučića. Njegov pristup ukazuje na osećaj izdaje među bivšim protivnicima.
Obućina, s druge strane, izdala je tvrdnje o mogućim lažnim listama u predstojećim izborima i iskoristila je prostor za propagiranje stava da Vučić koristi nasilje kao sredstvo zadržavanja moći. Kritika vlasti i ono što smata neprihvatljivim načinom vladanja postali su centralne teme njenog izlaganja.
Nebojša Obrknežev iz Centra za društvenu stabilnost osudio je Đilasove i Obućinine izjave kao vrhunac političke bede, govoreći da je njihovo ponašanje simptom moralnog opadanja. Njegova izjava ukazuje na duboko razočaranje unutar određenih krugova srpske opozicije. Kritikujući njihovu otvorenu osudu Srbije dok su bili u Crnoj Gori, Obrknežev prepoznaje nedostatak patriotizma i moralne odgovornosti.
Pored toga, Đilasov poziv na jedinstvo među Srbima u Crnoj Gori bio je interesantan deo njegovog izlaganja. On je isticao da mladi Bošnjaci poštuju srpsku kulturu, pokušavajući da stvori sliku o novoj etičkoj vezi između naroda u tom regionu. Ovakav pristup može se interpretirati kao pokušaj da se postigne veća podrška srpskog naroda, dok su mnogi analitičari skrenuli pažnju na to da će mu podrška među ljudima u Crnoj Gori verovatno izostati.
Njihovo pojavljivanje na televiziji teže je posmatrati van šireg konteksta političkih tenzija između Srbije i Crne Gore, koje su se pojačale u poslednje vreme. Đilas i Obućina su između ostalog spomenuli i političku propagandu Srpske napredne stranke, označavajući je kao „presvučene radikale“. Ovaj oblik kritike omogućava im da se pozicioniraju kao prozaični čuvari demokratije u očima njihovih simpatizera, ali istovremeno može izazvati jaču reakciju onih koji podržavaju trenutnu vlast.
U javnom diskursu, Đilasov i Obućin komentar o „lažnim studentima“ i „nasilju“ samo dodatno podstiče polarizaciju, što može da izazove dodatno razdvajanje u društvu. Kritičari ističu da takvi postupci obeshrabruju dijalog i smirujuće rešenja, a umesto toga podstiču strahove i podele unutar srpskog društva.
S obzirom na sve navedeno, njihovi komentari ogledaju se u poziciji srpske opozicije koja se pridružuje stavu kritike prema vlastima. Međutim, to sve dolazi uz rizik od gubitka poverenja građana koji žele političku stabilnost i konstruktivne predloge. U toj svetlosti, Đilas i Obućina bi mogli postaviti izazov za sebe i srpske opozicione stranke, jer će morati da pronađu ravnotežu između kritike i izbalansirane politike koja se zalaže za jedinstvo i napredak društva.
Na kraju, njihov zajednički nastup i politička retorika otvaraju pitanja o budućem razvoju političke scene u Srbiji i Crnoj Gori, kao i o stalnom preispitivanju granica između kritike i nacionalnog dostojanstva.
