Američki milijarder Ilon Mask najavio je ambiciozan plan o slanju ljudi na Mars do 2031. godine, međutim, stručnjaci ističu da postoji mnogo izazova koje je potrebno premostiti pre nego što takvo putovanje postane realnost. Francuski astronaut Toma Peske ističe da bi, prema trenutnim tehničkim mogućnostima, putovanje s ljudskom posadom na Mars trajalo otprilike 12 meseci, ili oko 300 dana u zatvorenom prostoru veličine malog automobila.
U svojoj nedavno objavljenoj knjizi „Hvalospevi prevazilaženju“, Peske opisuje tu misiju kao potencijalno „zastrašujuće praznu i beživotnu“. U poređenju sa misijom Apolo 11, koja je do Meseca doputovala za tri dana, putovanje do Crvene planete bi značilo mnogo duže vreme provedeno u izolaciji. Astronaut smatra da bi tokom takvog putovanja postojala mogućnost za tehničke kvarove, kao i mentalne izazove poput depresije ili stresa zbog zatvorenog prostora.
Stručnjaci iz Evropske svemirske agencije (ESA) dodatno upozoravaju na brojne izazove. Osnovna pitanja uključuju zaštitu od kosmičkih zračenja koja mogu imati dugoročne posledice po zdravlje astronautom, kao i razvijanje ergonomskih letelica koje bi omogućile bolje upravljanje tokom leta. Uz to, transport dovoljnih količina hrane i vode za putnike obezbeđuje dodatnu komplikaciju.
Važno je napomenuti da se Zemlja i Mars susreću u najpovoljnijem položaju samo svakih 26 meseci, što otežava planiranje lansiranja. Na primer, astronauti će možda na Marsu morati da ostanu decenijama, jer ESA predviđa misije koje mogu trajati između tri i pet godina.
Iako Mask optimistički predviđa sletanje ljudi na Mars do 2031. godine, mnogi se slažu da je to datum prekomerno ambiciozan. NASA je u svom dokumentu iz 2024. godine identifikovala 187 tehničkih prepreka koje još nisu prevaziđene, što dodatno ukazuje na dug put koji je pred naukom i tehnologijom.
Pored tehničkih izazova, postoje i pitanje psihološke pripreme astronauta. Život u okruženju kao što je Mars, gde bi se astronauti suočavali sa izolacijom i ograničenim resursima, zahteva poseban pristup i strategije kako bi se njihovo mentalno zdravlje održalo.
Stručnjaci smatraju da treba prvo razviti i testirati infrastrukturu na Marsu, planirati izgradnju baze i obučiti astronaute kako da prežive na Crvenoj planeti pre nego što se odluče na takav korak. Prethodna istraživanja i misije bez posade su potrebna kako bi se stekla dodatna saznanja o Marsovom okruženju, resursima i potencijalnim rizicima.
Osim toga, putovanje na Mars podrazumeva dugoročno planiranje i pripreme. Mnoge agencije su fokusirane na istraživanje, a buduće misije će se oslanjati na analize koje će pomoći da se razjasne potrebni koraci ka ljudskoj misiji na Crvenu planetu.
Dakle, dok Ilon Mask nastavlja da inspiriše mnoge svojim vizijama o svemirskoj budućnosti, realnost istraživanja Marsa i ljudskih misija predstavlja skup kompleksnih izazova koji zahtevaju pažljivo razmatranje i sveobuhvatan pristup. Uporedo sa napretkom tehnologije, važno je priznati i mentalne i fizičke izazove koji čekaju astronauta na ovom putu. U tom smislu, možemo zaključiti da su ideje o životu na Marsu i dalje zasnovane na dubokom razmatranju svih aspekata vezanih za ljudsko postojanje van Zemlje, a stvarna realizacija ovih snova možda zahteva mnogo više vremena nego što se trenutno očekuje.
