Upravni odbor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) je, po prvi put nakon skoro 20 godina, usvojio rezoluciju koja formalno optužuje Iran da je prekršio svoje obaveze u vezi sa neširenjem nuklearnog programa. Ova odluka doneta je na sastanku koji je održan iza zatvorenih vrata, a informacije su prenete kroz izvor iz agencije Rojters.
Ova rezolucija je rezultat zajedničkog delovanja Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske i Nemačke. Diplomate su potvrdile da je 19 zemalja podržalo ovu rezoluciju, 11 je bilo uzdržano, dok su Rusija, Kina i Burkina Faso glasale protiv. Ovakva odluka ukazuje na rastuće napetosti između zapadnih zemalja i Irana u vezi sa njegovim nuklearnim aktivnostima.
Prethodnih godina, Iran je često bio predmet međunarodne pažnje zbog svog nuklearnog programa, a sumnje su se naročito povećale nakon što su otkriveni podaci koji impliciraju da zemlja razvija tehnologije koje bi mogle imati vojne namene. IAEA je bila zadužena za nadgledanje i procenu iranskog programa kroz svakodnevne inspekcije, ali su izvještaji sugerisali da je Iran obustavio sarađivanje u određenim oblastima.
Analitičari ističu da je ova rezolucija samo jedan dokument u dugoj seriji međunarodnih pokušaja da se obuzda razvoj iranskog nuklearnog programa. Istovremeno, Iran je više puta isticao da je njegovo nuklearno istraživanje isključivo usmereno na miroljubive svrhe, kao što su proizvodnja električne energije i medicinske primene. Međutim, mnogi zapadni analitičari i vlade su zabrinuti da bi takvi programi mogli potajnije voditi ka razvoju nuklearnog oružja.
Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država je u vezi sa ovom rezolucijom izjavio da je vreme da se Iran suoči sa posledicama svojih postupaka. Takođe, istakao je da je ovo signal zajedničkog delovanja zapadnih zemalja u cilju očuvanja međunarodnog mira i sigurnosti. Tokom poslednjih nekoliko godina, međunarodni sporazum poznat kao Zajednički sveobuhvatni akcioni plan (JCPOA) je bio centralna tačka debate oko iranskog nuklearnog pitanja. Međutim, nakon što su Sjedinjene Američke Države napustile ovaj sporazum 2018. godine, situacija je postala značajno složenija.
Iran nije ostao pasivan tokom ovih napetosti. Zemlja je nastavila da obogaćuje uranijum do nivoa koji prevazilazi ograničenja postavljena sporazumom. Ova ponašanja su stvorila dodatnu zabrinutost među članicama IAEA i u međunarodnoj zajednici u celini. Tokom poslednjih meseci, Iran je i dalje naglašavao da je otvoren za pregovore, ali je insistirao na tome da će se pridržavati svog programa bez obzira na međunarodni pritisak.
Ova nova rezolucija daje dodatnu težinu međunarodnim naporima da se Iran natera na povratak pregovorima i da se pridržava ranijih dogovorenih obaveza. Upravni odbor IAEA se nada da će metoda održavanja pritiska pomoći u vraćanju povjerenja i otvoriti vrata za nove dijaloge između Irana i zapadnih zemalja.
Međutim, analitičari ukazuju na to da ovakve rezolucije često izazivaju protivrečne reakcije. U istom trenutku kada se usvaja rezolucija koja optužuje Iran, postoji i rizik da će to dovesti do dodatnog zaoštravanja situacije u regionu. S obzirom na to da su pored spomenutih zemalja, Rusija i Kina podržali Iran, postoji bojazan da bi se mogla stvoriti podela između zemalja koje podržavaju rezoluciju i onih koje se protive.
U svakom slučaju, trenutna situacija oko iranskog nuklearnog programa ostaje kritična i neizvesna. Sa jedne strane, postoje ozbiljne optužbe i međunarodne rezolucije, dok s druge strane Iran nastavlja da afirmiše svoje pravo na razvoj nuklearnih tehnologija. Ovi sukobi će verovatno odrediti politički i bezbednosni pejzaž Bliskog Istoka u narednim godinama.
