Aldini Lakoti (40) iz Sjenice, koja je nedavno osuđena na doživotni zatvor zbog brutalnog ubistva svekrve Bajre Lakote (66), osuđeno je kao najozbiljnije zločin u kojem su žene pokazale svoju surovost. S druge strane, srpski pravosudni sistem prepun je primera gde su žene, umesto očekivanja da budu žrtve, postale izvršioci teških krivičnih dela, pa su osuđene na visoke kazne.
Slučaj Lakoti izazvao je veliku pažnju javnosti, a presuda još uvek čeka pravosnažnost. U međuvremenu, na robiji će najduže ostati Ana Filipović iz Beograda, koja je osuđena na 37 godina za učešće u ubistvu svoje trogodišnje ćerke Katarine Janković. Njen partner, Mališa Jevtović, odveo je devojčicu u Zvezdarsku šumu, gde ju je brutalno napao i silovao. Ana je, umesto da pozove pomoć, stajala i gledala, a nakon zločina su dete ostavili da umre dok su večerali. Kada su naposletku odveli preminulu u bolnicu, ispričali su neverovatnu priču o padu s kreveta, zbog čega su lekari odmah posumnjali i pozvali policiju.
Brutalnost ženske strane zločina pokazuje se i u slučaju Teodore Viktorović, glumice koja je ubila svoju majku i baku zbog porodične netrpeljivosti. Viktorovićeva je prvobitno osuđena na 30 godina, ali je kasnije kazna smanjena na 20 godina. Izdržavala je kaznu u zatvoru u Požarevcu, gde je preminula 2024. godine.
Maja Bađukić iz Negotina, koja će na robiji provesti 35 godina zbog ubistva četvoročlane porodice Kazimirović, takođe je primer žene koja je počinila stravično delo. Maja i njen partner ubili su starije članove porodice, misleći da imaju novac. Tokom suđenja je utvrđeno da je manipulisala svojim partnerom i nagovorila ga na zločin.
Takođe, Jelena Špagović iz Beograda osuđena je na 30 godina zbog brutalnog ubistva svoje komšinice, penzionerke Majde Garović (80). U ovoj situaciji je motiv bio dugovanje starici, a nakon zločina, Jelena je telo raskomadala i pokušala da prikrije tragove. Uzmila je zlatni lanac s mrtve penzionerke i prodala ga u zalagaonici.
Lista žena osuđenih za teške zločine u Srbiji postaje sve duža. Olivera Krsmanić, prva žena kojoj je izrečena maksimalna kazna od 40 godina zatvora, ubila je taksistu Nezira Šišića sa samo 20 godina. Tokom suđenja oslobođena je nekih optužbi, ali je na ponovljenom suđenju dobila 15 godina zatvora, koje je kasnije potvrđeno od strane Apelacionog suda.
Ovi slučajevi pokazuju da nasilje ne poznaje pol i da žene mogu biti jednako okrutne, ukazujući na potrebu da se ovakvi zločini adekvatno kazne. Kako se bližimo završetku godine, jasno je da srpsko pravosudje ne pamti ovako surove zločine i ukazuje na moguće promene u društvu i pravnom sistemu.
Društvo bi trebalo da razmotri koji su faktori doveli do ovakvih ekstremnih dela i da se fokusira na prevenciju nasilja, kao i na pravovremeno prepoznavanje potencijalnih opasnosti. U međuvremenu, teškoće sa kojima se suočavaju preživeli zločina i porodice žrtava su neizmerne, a pravosudne ustanove imaju odgovornost da obezbede pravdu za sve.
S obzirom na prirodu i ozbiljnost ovih zločina, potrebno je više prostora za razmišljanje o pravosudnim sistemima, društvenim normama i uslovima koji vode ka takvim tragedijama. Konstantna diskusija o ovim pitanjima neophodna je kako bi se sprečilo ponavljanje ovakvih situacija.
