Ita Rina, rođena kao Italina Lida – Ida Kravanja 1907. godine u Divači, postala je jedno od najprepoznatljivijih imena u svetu filma tokom 20. veka. Njena priča je fascinantna, prepletena usponima i padovima, i ostavila je snažan utisak na filmsku industriju. Umrla je 1979. godine u Budvi, ali njen duh živi kroz dela koja je ostavila iza sebe.
Ita Rina je svoj prvi javni nastup imala 1926. godine, kada je učestvovala na izboru za mis Jugoslavije. Njena izuzetna lepota i harizma dovele su je do titule mis Ljubljane, a zatim i mis Slovenije. Iako su njeni roditelji, posebno majka, bili protiv njenog takmičenja na finalnom izboru u Zagrebu, ona je uspela da dođe do glavnog grada i tako započne svoje putovanje ka slavi. Njeno prisustvo nije promaklo nemačkim filmskim producentima koji su prepoznali njen potencijal. Odlazak u Berlin bio je dovoljno hrabar korak; potpisala je ugovor sa filmskom produkcijom što je predstavljalo početak njene filmske karijere.
Kao mlada glumica, Ita je brzo stekla popularnost. Sećajući se svog prvog snimanja, opisivala je kako su kamere počele da „zuje“, a ona se osećala uzbuđeno i srećno. Njena karijera je kulminirala raznim ulogama, ali i preprekama koje su dolazile s njenim uspehom.
U njenom privatnom životu, Ita Rina doživela je značajne promene. U trenutku dok je bila na vrhuncu slave, zaljubila se u inženjera Miodraga Đorđevića. Njihova veza bila je snažna, i ubrzo su se venčali, nakon čega je Ita odlučila da promeni ime u Tamara Đorđević. Ipak, tek tada se suočila sa teškim izborom: ostati u Hollywoodu ili se posvetiti suprugu. Iako je njen uspeh bila velika prilika, odlučila je da se povuče iz svetla reflektora i da snima samo u Jugoslaviji, pokazujući time svoju odanost i ljubav prema suprugu.
Nažalost, došli su i teški trenuci. Tokom Drugog svetskog rata, Ita se suočila s ogromnim izazovima. Na nekadašnjim vrhunskim pozicijama u svetu filma, sada je bila primorana da prodaje svoj nakit kako bi preživela. Njena hrabrost je došla do izražaja kada je odlučila da spasi svog supruga iz logora na Banjici, od čega je živeo pod sumnjom zbog svojih političkih stavova. Nakon rata, Ita se konačno povukla iz javnog života, snimajući samo manju ulogu u filmu „Rat“ iz 1960. godine, što joj je označilo kraj glumačke karijere.
Kroz šezdesete godine, Ita i njen muž su sagradili kuću u Budvi, gde su proveli poslednje dane njenog života. Iako se povukla iz glečera filmske industrije, njihova zajednica bila je ispunjena ljubavlju i unosnim uspomenama. Nažalost, preminula je 1979. godine u katastrofalnom zemljotresu u Jugoslaviji. Sahranili su je u Beogradu, pored značajnih figuri srpske književnosti, čime je njeno nasleđe i dalje rezonovalo u kulturi.
Ita Rina ostavila je neizbrisiv trag u srcima onih koji su poznavali i pratili njen rad. Njena životna priča, bogata hrabrošću i ljubavlju, podseća nas na važnost izbora koje pravimo u životu, često u teškim vremenima, kada su odluke teške i posledice neizvesne. Njeno ime i dela nastavljaju da inspirišu generacije, a njena sposobnost da se izbori sa preprekama je pravi testament snage ljudskog duha. Kroz svoj život, ona nas uči o vrednosti lične hrabrosti i ljubavi, čak i kada se suočavamo sa najvećim izazovima.
