Hrvatska je u februaru 2023. godine zabeležila najveći pad industrijske proizvodnje među zemljama Evropske unije, uprkos oporavku koji se beleži na evropskom nivou. Prema podacima evropskog statističkog ureda Eurostat, industrijska proizvodnja u Hrvatskoj pala je za 3,9 posto u odnosu na januar, dok je u januaru zabeležena rast od 2,1 posto. Ovaj trend dolazi u trenutku kada su evropske države, kao celina, zabeležile pozitivne rezultate sa porastom proizvodnje.
Na nivou evrozone, sezonski prilagođena industrijska proizvodnja porasla je u februaru za 1,1 posto. U januaru je, prema revidiranim podacima, zabeležen rast od 0,6 posto. U zemljama EU industrijska proizvodnja je porasla za 1 posto nakon revidiranog rasta od 0,1 posto u januaru. Ovi podaci ukazuju na stabilan oporavak na evropskoj sceni, dok Hrvatska zapaža suprotan trend.
Kada se posmatraju pojedinačni sektori, u februaru su najviše porasli sektori netrajnih potrošačkih dobara, koji su zabeležili rast od 2,8 posto u evrozoni i EU. Sektor kapitalnih dobara takođe je zabeležio rast, i to za 0,8 posto u evrozoni i 0,9 posto u EU. S druge strane, proizvodnja energije u evrozoni opala je za 0,3 posto, dok je na nivou EU porasla za 0,8 posto.
Zabrinjavajuće je to što su i evrozona i Unija beležile pad u sektoru trajnih potrošačkih dobara – za 0,2 posto u evrozoni i za 0,3 posto u EU u odnosu na januar. Kada se posmatraju zemlje članice, Irska je ostvarila najveći rast industrijske proizvodnje u februaru, sa 10,8 posto, dok su Belgija i Luksemburg takođe zabeležili značajne poraste od 7,4 odnosno 6,3 posto.
U suprotnosti s tim, Hrvatska, kao i Grčka koja je zabeležila pad od 3,6 posto, spadaju među one države koje su beležile najveće padove. U okviru godišnjih poređenja, evropska industrijska proizvodnja u februaru je porasla prvi put u gotovo dve godine, sa rastom od 1,2 posto u evrozoni i 0,6 posto u EU.
Na osnovu revidiranih podataka Eurostata, u januaru je zabeležen pad od 0,5 posto u evrozoni i 0,6 posto na nivou EU. Međutim, sektor netrajnih potrošačkih dobara beleži značajan porast, od 9,7 posto u evrozoni i 8,1 posto u EU, što predstavlja pozitivan signal u kontekstu budućeg oporavka.
Pad u evrozoni bio je najistaknutiji u sektoru intermedijarnih dobara, sa smanjenjem od 2,7 posto, dok je sektor trajnih dobara beležio pad od 2,3 posto. Takođe, ukupna proizvodnja trajnih potrošačkih dobara smanjena je za 2,3 posto u evrozoni i za 2,2 posto u EU, uz pad sektora kapitalnih dobara od oko 1,7 posto u poređenju sa februarom prošle godine.
Na godišnjem nivou, Irska je zabeležila izvanredan rast industrijske proizvodnje od 38,8 posto, dok je Litvanija imala rast od 9,1 posto. Hrvatska je, međutim, zabeležila rast od 5,4 posto u februaru u poređenju sa istim mesecom prošle godine, nakon skoka od 7,6 posto u januaru.
Malta je zabeležila sličan trend, beležeći porast od 5,8 posto. U međuvremenu, velike padove proizvodnje beleže i zemlje poput Mađarske, sa padom od 8 posto, te Bugarske i Nemačke, gde je proizvodnja smanjena za 4,7 odnosno 3,7 posto.
Ovi podaci predstavljaju kompleksnu sliku trenutnog stanja industrijske proizvodnje unutar EU i naglašavaju izazove s kojima se suočavaju zemlje kao što je Hrvatska, koja se nalazi u raskoraku s oporavkom koji se beleži u većem delu evropskog prostora. Različiti sektori industrije pokazuju varijacije u performansama, što ukazuje na potrebu za prilagodljivim strategijama kako bi se osigurao kontinuirani ekonomski rast.
