Međugodišnja stopa inflacije u Hrvatskoj za januar 2024. godine iznosila je četiri posto, prema podacima Državnog zavoda za statistiku (DZS). Ovaj podatak ukazuje na četvrti uzastopni mesec ubrzanja inflacije, dok je harmonizovani indeks potrošačkih cena (HICP) zabeležio inflaciju od pet posto, što je najviša cifra unutar evrozone.
Prema DZS-u, godišnja stopa inflacije iznosi četiri posto u odnosu na januar prethodne godine, a u poređenju sa decembrom prošle godine, inflacija je porasla za 0,1 posto. Ovaj trend rasta cena se nastavio od oktobra 2023. godine, kada je inflacija prvi put prekinula višemesečni period usporavanja i zabeležila porast od 2,2 posto. U novembru je inflacija ponovo porasla, ali ovog puta za 2,8 posto, da bi u decembru dostigla 3,4 posto. Od tada, inflacija je nastavila da raste, što je razlog za zabrinutost među ekonomskim analitičarima.
Analizom glavnih komponenti indeksa, DZS je utvrdio da je godišnja stopa inflacije za usluge iznosila 6,3 posto. Grupa koja obuhvata hranu, piće i duvan je zabeležila inflaciju od 4,7 posto, dok je inflacija za energiju iznosila 4,5 posto. Kao suprotnost, industrijski neprehrambeni proizvodi bez energije su registrovali minimalan rast od 0,5 posto.
Na mesečnom nivou, u poređenju sa decembrom 2023. godine, cene su porasle za 2,2 posto. Uslužni sektor zabeležio je rast od 1,4 posto, dok su cene hrane, pića i duvana povećane za jedan posto. Interesantno, cene industrijskih neprehrambenih proizvoda bez energije su pale za 3,4 posto, što može ukazivati na promene u potražnji i ponudi na tržištu.
DZS je najavio da konačne podatke o indeksu potrošačkih cena u januaru, prema klasifikaciji ECOICOP, planira da objavi 24. februara. Ovi podaci će pomoći u detaljnijem razumevanju strukture potrošnje i uticaja inflacije na različite sektore.
Prema prvim procenama Eurostata, godišnja stopa inflacije u decembru merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena u Hrvatskoj iznosila je pet posto, što je najviši procenat među zemljama članicama evrozone. Prosečna godišnja stopa inflacije u celoj evrozoni za januar 2024. godine iznosila je 2,5 posto, dok su nakon Hrvatske, najviše inflacije beležile Belgija sa 4,4 posto, Slovačka sa 4,1 posto, Austrija sa 3,5 posto, i Litvanija sa 3,4 posto.
Ovi podaci jasno ukazuju na to da Hrvatska, kao članica evrozone, ima značajne inflacione pritiske, što može imati uticaj na ekonomsku politiku, životni standard građana i poslovnu klimu u zemlji. U Hrvatskoj se sve više razgovara o merama koje bi mogle ublažiti inflaciju, uključujući intervencije u sektorima koji su najviše pogođeni, poput hrane i energenata.
Stručnjaci tvrde da je važno pratiti razvoj situacije, jer ubrzana inflacija može dovesti do smanjenja potrošnje, čime bi se mogla ugroziti ekonomska stabilnost. U svetlu ovih informacija, vlada i ekonomski čelnici bi trebalo da razmotre strategije koje bi mogle pomoći u stabilizaciji tržišta i zaštiti kupovne moći građana.
S obzirom na globalne ekonomske trendove, inflacija u Hrvatskoj može biti i odraz šire aktualne situacije na tržištu, te je važno ostati obazriv i prilagoditi ekonomsku politiku u skladu sa trenutnim prilikama i izazovima.
