Građani Hrvatske su prvi započeli bojkot velikih trgovinskih lanaca zbog sve viših cena proizvoda, a njihov protest je ubrzo podržala i Srbija, kao i Crna Gora. U okviru akcije, Hrvati su organizovali protestni šoping u susednom Trstu, gde su se susreli sa znatno povoljnijim cenama. Na primer, njihove čuvene špagete koštaju svega 80 centi, dok su omekšivači 2.65 evra. Osim toga, Nutella je bila na sniženju od 10 posto, što je značilo da je cena pala na 6.74 evra, dok je pasirani paradajz koštao samo 71 cent. Što se tiče toalet papira, pakovanje od 18 rolni je blizu 10 evra.
Ova situacija je privukla pažnju potrošača iz Slovenije, koji su takođe iskoristili vikend za šoping u Trstu, jer je u njihovoj zemlji bio praznik. Prema podacima Poreske uprave Hrvatske, bojkot prodavnica i usluga je postigao značajne rezultate tokom protekle nedelje, s obzirom na iznos koji su trgovci izgubili.
Organizatori bojkota, internet platforma „Halo, inspektore“, procenjuju da su trgovci u Hrvatskoj tokom dve nedelje bojkota izgubili više od 80 miliona evra, što čini dva procenta od ukupnog godišnjeg prihoda deset najvećih hrvatskih trgovinskih lanaca. Ovi rezultati su pokazali da potrošači imaju moć da utiču na tržište kada su nezadovoljni cenama.
U Srbiji su takođe zabeleženi slični rezultati. Poreska uprava Srbije je objavila podatke koji pokazuju da je ukupan promet u trgovinskim lancima kao što su „Delhaize“ (Maxi i Shop&Go), „Mercator“ (Roda i Idea), „DIS“, „Univerexport“ i „Lidl“ bio manji za više od 423 miliona dinara tokom dana kada su potrošači bili pozvani na bojkot, 31. januara. U tom danu je izdato 865.758 fiskalnih računa, dok je ostvareni promet iznosio 911.110.569 dinara, što je značajno manje u poređenju sa 1.334.431.914 dinara ostvarenih dan ranije, kada je izdato 1.157.985 fiskalnih računa.
Ovakvi rezultati ukazuju na mogućnost da se protesti potrošača u regiji mogu multiplicirati, a trgovci bi mogli biti primorani da preispitaju svoje cene. U svetlu trenutnih ekonomskih izazova i inflacije, potrošači su sve više okrenuti prema alternativnim rešenjima i jednostavno su odlučili da ne podržavaju poslovne prostore koji smatraju nerazmjerno skupima.
U Hrvatskim medijima se prepoznaje trend sve većih cena osnovnih životnih namirnica, što je direktan podsticaj za ove proteste. Građani se sve više organizuju putem društvenih mreža, potičući jedni druge na solidarnost u borbi protiv visokih troškova života. To pokazuje da je zajednička mobilizacija potrošača moguća i da može imati značajan uticaj na ekonomiju.
Nadamo se da će ovi protesti dovesti do pozitivnih promena na tržištu i naterati trgovce da razmotre svoje strategije formiranja cena kako bi se osiguralo da proizvodi budu dostupniji široj publici. U ovom trenutku, očigledno je da građani nakon bojkota očekuju ne samo niže cene, već i bolju kvalitetu proizvoda koja će zadovoljiti njihove potrebe za svakodnevnim životom.
S obzirom na dalji razvoj situacije, ostaje da se vidi kako će se trgovinski lanci prilagoditi novonastalim okolnostima i da li će uspjeti pronaći rešenja koja će zadovoljiti potrošače u regiji.
