U Zagrebu, prema najnovijim podacima Poreske uprave Hrvatske, zabeležen je značajan pad broja izdatih računa u trgovinama tokom masovnog bojkota kupovine koji se dogodio prošlog petka. Naime, broj računa izdatih za kupljenu robu pao je za čak 44 odsto, dok je iznos plaćen za te račune smanjen za 53 odsto u poređenju sa prethodnim petkom. Ove brojke jasno ukazuju na to koliko je taj bojkot bio efikasan i koliko je potrošače pogodila poskupljenja.
Okupljajući se širom Hrvatske, građani su izrazili nezadovoljstvo zbog visokih cena, ne samo u trgovinama, već i na benzinskim stanicama, u šoping centrima, kao i drugim mestima gde se prodaju različiti proizvodi. Prema izveštaju, juče je ukupno izdato 5.096.083 računa, uz ukupni iznos od 78.373.051 evra. U poređenju sa prethodnim petkom, kada je izdato 7.195.480 fiskalnih računa i kada je iznos bio 121.898.234 evra, jasna je razlika u ponašanju potrošača tokom bojkota.
Ovaj događaj, koji se dogodio 17. januara, primećuje se u kontekstu sveprisutne krize troškova života koja pogađa Hrvatsku, a koja je posledica globalne ekonomske situacije, povećanja cena energenata, inflacije i niza drugih faktora. Mnogi ljudi su odlučili da bojkotuju kupovinu kao način da pokažu svoje nezadovoljstvo i pritisnu trgovinske lance da smanje cene.
Bojkot je organizovan putem društvenih mreža, a građani su pozvani da ne kupuju ništa tog dana, kako bi se poslao jasan signal vladi i trgovcima. Aktivisti koji su stajali iza ovog bojkota naglasili su da su građani umorni od stalnog povećanja cena i da je vreme da se nešto preduzme.
Reakcija trgovinskih lanaca i vlasnika prodavnica na ovaj masovni bojkot bila je mešovita. Dok su neki smatrali da će se situacija brzo stabilizovati, drugi su izrazili zabrinutost da bi ovakav trend mogao trajati duže vreme, što bi imalo ozbiljne posledice po njihovo poslovanje. Takođe, neki trgovci su pozvali na dijalog između potrošača i vlade kako bi se našla održiva rešenja za probleme s troškovima života.
Ono što je najvažnije je da su građani na ovaj način pokazali svoju solidarnost i odlučnost da se bore za svoje pravo na pristupačne cene. Stručnjaci ukazuju na to da je sekvenca događaja poput ovog bojkota izuzetno važna u demokratiji, jer omogućava građanima da jasno iznesu svoje stavove i učine svoj glas čujnim.
Pored bojkota, očekuje se da će se protesti i različite forme izražavanja nezadovoljstva nastaviti. Mnogi ljudi smatraju da su visoke cene postale intolerantne, posebno za porodice s niskim i srednjim primanjima, koje se bore da prežive u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji.
Još jedna bitna tačka u ovom contextu je i to da je vlada do sada provela niz mera kako bi pomogla najugroženijima, ali mnogi smatraju da to nije dovoljno. Potrebne su sveobuhvatnije reforme kako bi se stvorila dugoročna rešenja za problem visokih cena i životnog standarda.
Zaključno, masovni bojkot kupovine u Hrvatskoj služi kao podsetnik da potrošači imaju moć i da se njihovi glasovi mogu čuti kada se okupe u zajedništvu. Kako stvari stoje, trgovci i vlada će morati uzeti u obzir zahteve pažljivo, jer dalje ignorisanje problema može dovesti do još većih tenzija i nezadovoljstva među građanima.
