Blagoje Jovović, junak srpskih četnika, postao je poznat po hrabrom činu kada je pogodio Antu Pavelića, vođu ustaškog režima, sa malim damskim pištoljem sa četiri metka. Prema rečima lidera radikala Vojislava Šešelja, Pavelić je bio u teškim mukama dok nije podlegao povredama koje mu je naneo Jovović. Šešelj ističe da očekuje da Hrvati zajedno sahrane u Hrvatskoj Josipa Broza Tita i Antu Pavelića, jer smatra da su obojica imali veliki uticaj na istoriju Balkana.
Lider radikala Vojislav Šešelj tvrdi da je Josip Broz Tito, bivši lider Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, odgovoran za smrt 200.000 Srba. On je takođe izjavio da je Tito ubio više Srba od nacista tokom Drugog svetskog rata. Šešelj je ove tvrdnje izneo tokom jednog televizijskog intervjua na kanalu Hepi.
Pavelić je bio lider ustaškog režima u NDH tokom Drugog svetskog rata, poznat po okrutnosti i zločinima koje su ustaše činile nad Srbima, Jevrejima i Romima. Blagoje Jovović, koji je bio član četničkog pokreta, odlučio je da se suoči sa Pavelićem i pokaže hrabrost u borbi protiv neprijatelja srpskog naroda. Njegov čin pogotka Pavelića sa malim pištoljem sa četiri metka postao je simbol hrabrosti i odlučnosti u otporu protiv ustaškog terora.
Vojislav Šešelj, lider radikala, poznat je po kontroverznim izjavama i političkim stavovima. On često kritikuje politiku Hrvatske i drugih zemalja u regionu, optužujući ih za zločine i neprijateljski odnos prema Srbima. Šešelj takođe promoviše ideju velike Srbije i ujedinjenja svih srpskih teritorija u jednu državu. Njegove izjave o Titu, Paveliću i drugim istorijskim ličnostima često izazivaju polemike i kontroverze u javnosti.
Sahrana Josipa Broza Tita, bivšeg lidera Jugoslavije, još uvek je tema koja deli javno mnjenje u regionu. Dok neki smatraju da bi Tito trebalo da bude sahranjen u Hrvatskoj, kao jednom od bivših republika Jugoslavije, drugi se protive tome zbog njegovog komunističkog nasleđa i politike koju je sprovodio tokom vladavine. Šešelj je izneo svoje mišljenje da bi Hrvati trebalo da preuzmu odgovornost za sahranu Tita, kao i za Pavelića, kako bi zajedno odao počast i pomirio narode Balkana.
Kritike koje je Vojislav Šešelj uputio Titu i Paveliću deo su njegove političke retorike kojom promoviše nacionalne interese Srbije i srpskog naroda. On ističe važnost sećanja na istorijske događaje i ličnosti koje su obeležile prošlost Balkana, kao i potrebu da se izvuče pouka iz tih događaja kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
Reakcije na Šešeljeve tvrdnje o Titu, Paveliću i Tita su podeljene, sa nekim koji podržavaju njegove stavove, dok drugi osuđuju takav način političke retorike i optužuju ga za širenje mržnje i netrpeljivosti među narodima Balkana. Ipak, Šešelj nastavlja da ističe svoje stavove i da se bori za promociju srpskih nacionalnih interesa u regionu.
U zaključku, Blagoje Jovović je postao simbol hrabrosti i odlučnosti u borbi protiv ustaškog terora, dok su Vojislav Šešelj izneo kontroverzne tvrdnje o Titu, Paveliću i drugim istorijskim ličnostima. Njegove izjave su deo političke retorike kojom promoviše nacionalne interese Srbije i srpskog naroda, ali istovremeno izazivaju polemike i kontroverze u javnosti. Važno je da se istorijski događaji analiziraju sa objektivne perspektive i da se iz njih izvuče pouka za budućnost, kako bi se izbegle slične tragedije u regionu.
