U Hrvatskoj, zbog stalnog rasta cena namirnica, sve veći broj građana traži alternativne načine za snabdevanje. Na društvenim mrežama, posebno na Redditu, korisnici dele svoja iskustva o troškovima nabavke, što je postalo svakodnevna tema razgovora. Jedan od korisnika podelio je sliku svog računa u prodavnici uz napomenu da je nedavno potrošio 37,60 evra, što u lokalnoj valuti odgovara otprilike 4.500 dinara.
Na slici su se našli razni artikli, među kojima su jogurt, keks, paradajz, cigarete, aluminijumska folija, sir, meso, kafa i kolači. Komentar uz sliku je izazvao raspravu, jer je pisao: „Nekadašnjih 300 kuna, jeftinije je umreti.“ Reakcije korisnika bile su brze i raznolike, a objava je skupila gotovo 500 komentara. Mnogi su kritikovali izbor proizvoda, smatrajući da se među njima nalaze visoko cenjeni luksuzni artikli.
Ipak, većina komentara odražavala je ogorčenje građana zbog drastičnog rasta cena osnovnih namirnica. Korisnici su podelili svoja sećanja o vremenu kada su iste namirnice mogle biti nabavljene po znatno nižim cenama. „Tužno je kako su se Hrvati navikli na loše, to jest na minimalno. Plate su otišle gore, ali je platna moć novca otišla dole,“ istakao je jedan od komentatora. Njegova izjava oslikava realnost mnogih radnika koji i dalje bore se sa visokom inflacijom i smanjenom kupovnom moći.
Na društvenim mrežama se može primetiti trend nostalgije za prošlim vremenima kada su se cene namirnica mogle lakše podneti. Jedan od korisnika podelio je iskustvo da je pre 14 godina, sa 400 kuna (oko 53 evra), mogao da napuni dva kolica u prodavnici Kaufland, dok je drugi naveo da je za 100 evra u Metrou imao hrane za ceo mesec. Ovi komentari jasno ukazuju na hitnost problema i frustraciju građana zbog sve većih troškova života.
Poznavaoci situacije kažu da pritisak na budžet domaćinstava dolazi iz više pravaca: globalni ekonomski poremećaji, rata u Ukrajini, te rastuće troškove energije i sirovina. U takvim okolnostima, mnogi se okreću štednji i pokušavaju da pronađu načine kako da prežive sa sve manjim prihodima. Građani se sve više oslanjaju na alternativne izvore hrane, kao što su lokalni proizvođači, ili pokušavaju da preurede svoje navike potrošnje.
S obzirom na sve veći pritisak, vlasti i ekonomski analitičari pozivaju na preispitivanje ekonomskih politika i donošenje mera koje bi trebale da olakšaju život građanima. Takođe je neophodno da se poboljša transparentnost tržišta, kako bi potrošači bili bolje informisani o cenama i kvalitetu proizvoda. U međuvremenu, građani se snalaze kako najbolje znaju – razmenjuju savete, traže popuste i strategije štednje.
Na kraju, rast cena namirnica u Hrvatskoj postaje sve prisutnija tema, koja se ne dotiče samo pojedinaca. Ona utiče na čitave porodice i njihovo svakodnevno funkcionisanje. U svetlu ovih izazova, potrebno je i dalje pratiti razvoj situacije, kako bi se bolje razumele potrebe i problemi naroda, kao i mogućnosti za rešenje ovog gorućeg pitanja. Samo zajedničkim snagama građana i vlasti može se postići održiviji i pravedniji pristup osnovnim životnim potrebštinama.
