Film „Emilija Perez“ bavi se teškom temom trgovine ljudima u Meksiku i postao je pravo iznenađenje u sezoni nagrađivanja. Osvojio je čak 13 nominacija za Oskara, što ga čini jednim od najprestižnijih filmova u ovoj godini. Glavna zvezda filma, Karla Sofija Gaskon, napravila je istorijski trenutak kao prva transrodna osoba nominovana za Oskara. Njeno ostvarenje je delovalo kao pravi holivudski san, ali su se pojavili problemi.
Novinarka Sara Hogi „iskopala“ je stare tvitove Gaskon koji su izazvali skandal. U tim tvitovima, Gaskon je oštro kritikovala ubijenog Džordža Flojda, pozivala na zabranu islama, a čak je i uvredljivo govorila o Seleni Gomez, koja takođe igra u filmu. Tamna strana društvenih mreža donela je nove izazove. Gaskon je obrisala te tvitove, ali je to bilo prekasno. Vest se brzo proširila i izazvala uzburkanost u filmskoj industriji.
U svojoj izjavi, Gaskon je naglasila kako se oseća „osuđena“ i „razapeta“ bez prilike da se odbrani. Umesto da učestvuje u svečanim događanjima u Los Anđelesu, ona ostaje kod kuće, što ukazuje na velike posledice ovakvih otkrića.
Netflix, distributer filma, još uvek se nije zvanično oglasio povodom skandala, ali je procurela informacija da će Gaskon biti uklonjena iz promotivnih materijala za film. Streaming platforma bez sumnje želi da izbegne finansijske gubitke koji bi mogli nastati zbog uloženih sredstava u Oskar kampanju.
Nakon 13 nominacija, film „Emilija Perez“ je doživeo drastičan preokret. Kako izveštava The Hollywood Reporter, film se trenutno nalazi „na aparatima“. S obzirom na to da su sve oči sada uperene u drugu glavnu glumicu, Zoe Saldanu, jer se traga za načinima kako spasiti film, situacija ukazuje na to koliko je lako poniranje u skandale u svetlu medijske pažnje i društvenih mreža.
Ova situacija otvorila je vrata za diskusiju o pitanjima tolerancije i prihvatanja unutar industrije zabave. Naime, kako će javnost reagovati na negativne aspekte ličnosti onih koji su u središtu pažnje? Šta sve može uticati na golu umetničku stvaralaštvo? U ovom slučaju, Gaskonova prošlost može se ponovo postaviti pod mikroskop, a njen trenutni status kao uzora za mnoge biva ozbiljno doveden u pitanje.
Ovaj fenomen, gde se prošlost prikazuje kao smetnja u sadašnjem trenutku, ne samo da predstavlja izazov pojedincima, već i celokupnoj industriji. Gaskon se suočava sa dilemom svog identiteta naspram javnog mnjenja i skandala koji su izbili iz njenog privatnog života. U svetu u kojem je često važnije kako će publika reagovati, nego umetničko stvaralaštvo samo, pitanje se postavlja: koliko je teško održati ravnotežu između lične slobode i očekivanja društva?
Ove situacije takođe naglašavaju koliko brzo društvene mreže mogu promeniti tokove karijera. Ljudi često zaboravljaju da iza javnih ličnosti stoje pojedinci sa svojim greškama, a kako se evolucija medija nastavlja, tako se i očekivanja od umetnika i njihovih dela postavljaju na još viši nivo.
Zanemarivanje umetničkog stvaralaštva zbog lične prošlosti može stvoriti opasan presedan. Gaskon je skrenula pažnju na važnost razgovora o identitetu, svrsi i etici u umetnosti, ali ostaje neizvesno kako će se situacija dalje razvijati. Ova drama ne samo da testira granice individualnosti unutar umetnosti, već i otvoreno postavlja pitanje kako se društvena percepcija može odraziti na umetnički svet i sreću pojedinaca.
