Frensis Ford Kopola, poznati reditelj i petostruki dobitnik Oskara, nedavno je dobio Zlatnu malinu za najgoru režiju zbog svog filma „Megalopolis“. Ova nagrada se dodeljuje redovno svake godine za najgora filmska ostvarenja, a ove godine je bila 45. po redu. Na svoju ne baš zavidnu nagradu, Kopola je odlučio da reaguje na društvenim mrežama, posebno na Instagramu, gde je iskoristio priliku da izrazi svoje mišljenje o trenutnom stanju Holivuda i filmske industrije kao celine.
Kopola je u svom postu naglasio kako je počastvovan što je proglašen najgorim rediteljem u vreme kada je teško pronaći umetnike sa dovoljno hrabrosti da se suprotstave dominaciji komercijalizovanog filma. Njegova izjava nedvosmisleno ukazuje na njegov stav da umetnost danas više ne uživa status koji bi trebala, a da se umesto toga sve svodi na kalkulacije i strah od rizika.
U ovoj poruci, Kopola je naglasio kako se oseća kao deo umetničke tradicije koja je, kako tvrdi, ozbiljno ugrožena od strane filmske industrije koja je opterećena strahom od neuspjeha. Čini se da se osniva na ideji da umetnost više nije slobodna, već je postala predmet tržišnog vrednovanja gde se uglavnom favorizuju sigurni i provjereni koncepti. U tom smislu, njegov film „Megalopolis“ predstavlja njegov pokušaj da novim i neobičnim pristupom stvori nešto što bi moglo da izazove razgovor i razmišljanje, bez obzira na to kako će to biti prihvaćeno od strane šire javnosti.
Kopola je takođe izrazio zabrinutost zbog budućnosti filmske umetnosti, naglašavajući da filmska industrija trenutno ne može stvarati dela koja će ostati važna i relevantna za 50 godina. Ovo implicira njegovu zabrinutost zbog nedostatka originalnosti i hrabrosti u novim filmskim projektima, čak i kada su u pitanju mladi i talentovani filmski stvaratelji koji se s pravom mogu pohvaliti svojim sposobnostima. Njegovo verovanje je da se u trenutnom sistemu vrednovanja kvaliteta često zanemaruju inovacije i kreativnost, što dovodi do stagnacije.
Na ovogodišnjim Zlatnim malinama, pored Kopole, nagradu za najgori film odneo je „Madam Veb“, a najgori glumac je proglašen Džeri Sajnfeld za svoj rad u filmu „Unfrosted“. Takođe, najlošija glumica bila je Dakota Džonson, koja je takođe učestvovala u „Madam Veb“. Ove nagrade se dodeljuju kao svojevrsna ironija i kritika stanja filmske industrije, a Kopola je iskoristio svoju situaciju da na osvježavajući način ukaže na probleme koji se u Holivudu javljaju.
Dok je stajao na poziciji koja se može smatrati pomalo parodijom na njegov umetnički put, Kopola se pokazuje kao glas razuma i vrhunske umetnosti u svetu koji često favorizuje komercijalne uspehe. Njegov istup na društvenim mrežama izaziva pitanje o tome šta zaista znači biti umetnik u današnjem svetu, gde se originalnost često gura u drugi plan zbog pritiska tržišta.
Pitanje koje se nameće jeste da li će filmska industrija biti u stanju da se vrati svojim korenima i ponovo preuzme rizik stvaranja važnih i uticajnih dela. Da li će umetnici poput Kopole naći podršku i način da se bore protiv straha u industriji koja favorizuje sigurnost? Njegov stav zasigurno otvara vrata kritičkom preispitivanju trenutne paradigme u filmskoj industriji i podstiče razgovor o mogućim promenama u budućnosti. U svetu gde je umetnost često shvaćena kao proizvod, Kopola tvrdi da je potrebno ponovo zavrednovati kreativni proces i njegovu važnost za društvo u celini.
