Poverenje građana Holandije u nauku postaje tema sve većih rasprava, kako pokazuje novo istraživanje Instituta Ratenau. Ovaj fenomen polarizacije mišljenja o naučnim istraživanjima sve više je prisutan, a osvetljava ga sveobuhvatna anketa sprovedena među više od 8.400 ispitanika. Rezultati istraživanja ukazuju na značajnu promenu u percepciji nauke među građanima.
Prema rezultatima, 34 odsto anketiranih Holanđana izrazilo je veoma visoko poverenje u naučna istraživanja, što predstavlja značajan skok u odnosu na 21 procenat iz 2021. godine. Ovaj porast može ukazati na političku i društvenu dinamiku koja oblikuje stavove prema nauci, posebno u svetlu trenutnih globalnih problema kao što su klimatske promene i pandemije.
Međutim, zanimljivo je primetiti da se istovremeno smanjuje broj građana koji imaju umerena uverenja o nauci. To znači da se stavovi o naučnim istraživanjima sve više polarizuju: ili se izražava visoko poverenje ili duboka sumnja. Ova podela može imati različite uzroke, uključujući uticaj dezinformacija, političkih ideologija i ličnih iskustava sa naučnim institucijama.
U okviru ankete, istraživači su analizirali stavove prema različitim granama nauke. Poverenje se najviše izražava u prirodnim naukama, dok su društvene nauke i zdravstvena istraživanja podložnija skeptičnosti. Ovaj fenomen može biti rezultat nedavnih kontroverzi povezanih sa vakcinama i tretmanima tokom pandemije. Naime, mnogi ljudi su stekli sumnje prema službenim informacijama, što je rezultiralo smanjenim poverenjem prema istraživanjima iz domena javnog zdravlja.
Stručnjaci smatraju da je komunikacija naučnih tema ključna za obnavljanje poverenja građana. Postavlja se pitanje na koji način nauka može da pridobije široku podršku i kako može da se bori protiv dezinformacija koje su u porastu u digitalnoj eri. U ovom kontekstu, važno je i obrazovanje, koje treba da igra centralnu ulogu u izgradnji kritičkog mišljenja među građanima, a posebno među mladima.
S druge strane, polarizacija može doneti i korist. Grupa visokog poverenja može biti aktivna u zagovaranju naučnih inicijativa i podsticanju političkih odluka zasnovanih na istraživanjima. Međutim, snažna podela može dovesti do sukoba interesa, gubitka zajedničkog jezika, pa i do marginalizacije stavova koji se ne uklapaju u dominantne narative.
U svetlu ovih saznanja, javni iošnici i naučne institucije su pozvani na promišljeniju i otvoreniju komunikaciju sa građanima. Postavlja se pitanje kako odgovoriti na potrebe i sumnje onih koji nisu sigurni u naučno zasnovane informacije, a da se pritom ne izgubi kredibilitet onih koji se zalažu za nauku.
Pored toga, različiti društveni faktori, kao što su socio-ekonomski status, obrazovanje i političke uverenje, igraju značajnu ulogu u oblikovanju poverenja prema naučnim institucijama. Naime, istraživanja pokazuju da ljudi sa višim obrazovanjem u pravilu imaju izraženije poverenje u nauku, dok je kod onih sa nižim obrazovanjem uočena veća sklonost skeptičnosti.
S obzirom na sve navedeno, važno je da društvo prepozna nužnost dijaloga i edukacije kako bi se obnovilo poverenje u nauku. To može biti ključno za budućnost istraživanja i razvoja, posebno u vremenima kada su izazovi sve prisutniji, a odgovor na njih često zahteva kolektivni napor i razumevanje između nauke i šire javnosti.
Na kraju, ova istraživanja ne samo da otkrivaju trenutne stavove prema nauci, već i pružaju uvid u buduće pravce kako istraživači i donosioci odluka mogu raditi na izgradnji poverenja i unapređenju javnog razumevanja nauke. U svetu gde su dezinformacije sve prisutnije, jačanje odnosa između nauke i javnosti može biti ključno za odgovore na izazove koji nas čekaju.
