Prašinska oluja koja je iznenadila vozače u okolini Kule 16. aprila bila je posledica promene vremena koju su doneli strujanja sa severozapada, piše stručnjakinja Dr. Ana Vuković Vimić. Društvene mreže su bile pune snimaka iz vojvođanskih sela u kojima su vozači bili okruženi oblakom prašine, što je opasna pojava za saobraćaj. Međutim, prašinske oluje nisu novost na ovim prostorima, već postaju sve češće zbog klimatskih promena i degradacije zemljišta.
Prašinske oluje čine sitne čestice, a nastaju zajedno sa običnim olujama kad se hladan vazduh spusti blizu zemlje. Zemljište sa aluvijalnim depozitima, poput Vojvodine, idealno je za formiranje prašinskih oluja. Klimatske promene dovode do degradacije zemljišta, što uz neprilagođene poljoprivredne prakse povećava rizik od ovih pojava.
Suše, koje su sve učestalije zbog klimatskih promena, su takođe faktor koji doprinosi nastanku prašinskih oluja. Nedostatak padavina i porast temperatura povećavaju rizik od ovih oluja, a nepravilno korišćenje poljoprivrednog zemljišta dodatno otežava situaciju. Smanjenje rizika od prašinskih oluja zahteva precizne sisteme praćenja i upozoravanja, ali i promene u poljoprivrednim praksama.
Rečnik se takođe mora prilagoditi novim pojavama, kao što su prašinske oluje, kako bismo bili bolje pripremljeni za njihovu pojavu. Sve zemlje, uključujući i Srbiju, trebaju raditi na smanjenju rizika od ovih pojava kako bi sačuvali bezbednost u saobraćaju i smanjili negativne uticaje na zemljište.
