Rastuća uloga Kine na globalnom tržištu: Kako je ova azijska sila postala konkurencija Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi
Svet, a posebno razvijeni Zapad, nespremno je dočekao globalno otvaranje Kine, mislivši da će ta zemlja da doveka bude samo jeftina fabrika za zapadne kompanije. Međutim, strateškim menadžmentom i efikasnom kontrolom „otuđenih“ bogatih tehnoloških kompanija, Peking je uspeo da težište igre prebaci sa lokalnog na globalni teren. Profesor Dušan Marković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu objasnio je na predstavljanju novog broja Kvartalnog monitora FREN-a kako je Kina postala globalni igrač i zapretila SAD svrgavanjem s trona prve ekonomije sveta.
Kina je već stigla dotle da je privreda SAD na 83% kineskog BDP-a, mereno po kupovnoj moći (PPP), prema podacima MMF-a. Kineske kompanije su postale poznate širom sveta, a ne samo u Kini, prepoznatljive po markama telefona, televizora, bele tehnike, klima uređaja, platformi za e-trgovinu „Ali ekspresa“ i aktuelno, električnih automobila.
Profesor Marković ističe da je veliki uspeh kineskih kompanija vidljiv u automobilskoj industriji, gde se neki kineski proizvođači već izdvajaju po obimu proizvodnje električnih automobila, pobeđujući čak i poznati američki „Tesla“. Kineska platforma za elektronsku trgovinu biznis-konzjumer (B2C) „Alibaba“ ima promet od 155 milijardi dolara godišnje, a nezaobilazna je kao i američki „Amazon“.
Kina je takođe uspešna i u proizvodnji računarskih čipova, gde je postala veliki globalni igrač. Kineske kompanije su uspele da se pozicioniraju na tržištu i preuzmu neke konkurentske pozicije na teret evropskih i japanskih kompanija. Uz sve veću globalnu ekspanziju kineskih kompanija, Zapad ostaje zatečen, smatra profesor Marković.
Automobilsko tržište u Kini se ubrzano razvija, posebno u oblasti električnih automobila, gde kineski brendovi dominiraju. Kineske kompanije su uspele da preuzmu značajnu poziciju na globalnom tržištu automobila, sa velikim potencijalom za dalji rast. Ovo je samo jedan od primera kako je Kina postala konkurentna na globalnom tržištu.
U oblasti proizvodnje mikročipova, Kina još uvek zaostaje za Amerikom i Evropom, ali je uspešno stekla deo tržišta i sprovodi strategiju koja će joj omogućiti konkurenciju na duži rok. Kina je uložila značajna sredstva u razvoj mikročipova, a broj kineskih pogona za proizvodnju čipova kontinuirano raste.
Sve u svemu, Kina je postala značajan globalni igrač u različitim industrijskim sektorima, preteći SAD i Evropi svojim strateškim menadžmentom i brzim razvojem. Zapad je zatečen rastućom snagom kineske ekonomije i kompanija, a Kina nastavlja da se širi i osvaja tržište.
