Evropska centralna banka (ECB) je nedavno smanjila kamatnu stopu za 25 baznih poena, što predstavlja peto smanjenje od juna prošle godine. Ovo potez postavlja pitanje da li će se tržišna kamata u Srbiji konačno spustiti ispod granice koju je postavila Narodna banka Srbije, tj. ispod pet odsto. Finansijski konsultant Vladimir Vasić za Euronews Srbija navodi da je opadanje kamatnih stopa pozitivno za Evropsku uniju, a indirektno i za Srbiju.
Ipak, dosadašnja smanjenja ECB nisu značajno uticala na korisnike stambenih kredita u Srbiji. Narodna banka Srbije je na jesen 2023. godine ograničila kamatnu stopu prvo na 4,08 odsto, a zatim na pet odsto, što će važiti od početka 2025. godine. Postavlja se pitanje da li tržišna vrednost kamata može konačno pasti ispod tog ograničenja i smanjiti mesečne rate za zadužene.
Vasić objašnjava da Euribor, koji je referentna kamatna stopa, nije jedina komponenta u formiranju cena novca. Banke takođe dodaju svoju marginu, što se često kreće između dva i tri procenta. On navodi da trenutno, sa šestomesečnim Euriborom od 2,65 procenata, prosek kamata sa bankarskom marginom prelazi granicu koju je postavila Narodna banka Srbije, tj. 5,65 procenata.
Na pitanje koliko još ECB treba da smanji kamatne stope da bi se to odrazilo na korisnike kredita u Srbiji, Vasić ističe da bi pravi efekat bio kada bi Euribor pao na 1,5 procenata. Tada bi, kada se dodaje marginu banke od tri procenta, ukupna suma bila 4,5 procenata, što bi bilo ispod gornje granice koju je postavila Narodna banka Srbije.
Vasić naglašava potrebu za razvojem finansijskog tržišta kako bi se stvorila jača konkurencija među bankama, što bi omogućilo građanima veći izbor kada su u pitanju kamate. On ističe da je važno da postoji međusektorska konkurencija, koja će dodatno uticati na smanjenje kamatnih stopa.
Objašnjavajući razloge za smanjenje kamatnih stopa ECB, Vasić ističe da je usporena privredna aktivnost u EU, a jedan od načina da se podstakne potrošnja je smanjivanje referentne kamatne stope. Ovo omogućava građanima i privredi pristup povoljnijim sredstvima za potrošu ili investiranje.
Vasić takođe napominje da su građani i izvoz, uz strane direktne investicije, ključne komponente koje pokreću privredu. Smanjenje kamatnih stopa ima za cilj da ohrabri potrošnju i da ljudima pruži signal da je novac dostupan i povoljniji za zaduživanje.
Prati se kako tržište reaguje na ove poteze, a šestomesečni Euribor je već smanjen na 2,65 procenata. Pre toga je bio i negativan, ali trenutna situacija omogućava da se novac učini dostupnijim, posebno za privrede kao što su nemačka i francuska, koje su značajne za dalji ekonomski rast EU.
Na pitanje o budućim kretanjima Euribora, Vasić nije siguran da će ikada ponovo biti negativan. Očekuje se da će se kretati između jedan i 1,5 procenata, što bi dugoročno bilo održivo. Ipak, naglašava da na kamatne stope utiču i geopolitičke tenzije, kao i moguće promene u globalnoj trgovini, što može doneti dodatne izazove.
Vasićeve prognoze stoga ukazuju na potrebnu dinamiku između poslovnog sektora i bankarskog sektora, gde je cilj smanjenje kamatnih troškova za potrošače kako bi se stimulisala ekonomija, naravno uz uslove koji će obezbediti fer i konkurentno tržište.
