Tuneli Laz i Munjino brdo trenutno su najduži tuneli u Srbiji, a njihova dužina iznosi 2.624 metra i 2.864 metra, redom. Ova dva objekta predstavljaju značajan korak ka poboljšanju infrastrukture i saobraćaja u zemlji. Zoran Drobnjak, direktor JP „Putevi Srbije“, izjavio je da će u ovim tunelima biti obezbeđeno dežurstvo od 8 do 10 ljudi non-stop, uključujući protivpožarne kamione, hitnu pomoć i policiju.
Pre otvaranja tunela, bilo je najavljeno da će hitne službe biti pripravne, a kako se saobraćaj povećava, postavlja se pitanje da li je to dovoljno. Nakon najave o dežurstvima lekara ispred tunela, Dom zdravlja Čačak je demantovao ovu informaciju, naglašavajući da će pojačana dežurna ekipa raditi u ambulanti Parmenac. Ova ambulanta će raditi u trećoj smeni, uz obrazloženje da se odgovorilo na veće potrebe saobraćaja tokom letnjih meseci.
Tim zdravstvene ustanove je istakao da je odluka o proširenju radnog vremena doneta isključivo iz bezbednosnih razloga zbog rastuće potražnje. Prema rečima stručnjaka za saobraćaj, profesora Krsta Lipovca, tuneli predstavljaju rizične objekte, a bezbednost učesnika u saobraćaju je ključno pitanje, s obzirom na moguće vanredne događaje. On podseća na evropsku direktivu koja zahteva da svi tuneli duži od 500 metara ispune specifične bezbednosne kriterijume.
U svetu postoje različiti načini zaštite saobraćaja u tunelima. U mnogim zemljama postavljaju se specijalizovane stanice za hitne službe, uključujući vatrogasce i policiju, na ulazima i izlazima iz tunela. U Srbiji to nije predviđeno propisima, pa se postavlja pitanje da li će ova mera biti privremena ili će postati standardna praksa. Lipovac sugeriše da bi bilo preporučljivo postaviti takve stanice radi bržih intervencija u slučaju nesreća ili drugih vanrednih situacija.
S obzirom na to da se nadzor i upravljanje tunelima vrši 24 časa dnevno, reagovanje na nesreće će biti organizovano prema jasno definisanim procedurama. Prisutnost hitnih službi ne samo da će povećati opštu bezbednost, već će doprineti i boljoj organizaciji saobraćaja na ovoj novoj deonici.
Analizirajući sve aspekte, jasno je da je sigurnost putnika na prvom mestu. Učestalost i ozbiljnost saobraćajnica koja povezuje različite delove zemlje čini ovakve mere neophodnim. Da bi se smanjili rizici, važno je da se razviju svi aspekti infrastrukture, uključujući pravila i procedure za hitne situacije.
U svetlu ovih izazova, važno je da građani budu informisani o svim merama bezbednosti i potencijalnim promenama u organizaciji saobraćaja. Kroz pravovremeno i jasno komuniciranje, smanjit će se prostor za dezinformacije koje mogu uzrokovati paniku ili nesporazume u javnosti.
Zaključno, kada su u pitanju novi tuneli poput Laz i Munjino brdo, vanredna situacija zahteva adekvatnu pripremu i odgovarajuće odgovore. Usmeravanje resursa ka obezbeđivanju ovih tunela predstavlja osnovu za dalji razvoj i unapređenje saobraćajnog sistema u Srbiji, a to podrazumeva i stalno usavršavanje procedura i protokola koji se odnose na hitne situacije.
