Meksiko se suočava sa teškom situacijom povodom nasilja i kriminala, posebno nakon atentata na gradonačelnika Uruapana, Karlosa Alberta Manza Rodrigesa. Njegovo ubistvo, koje se dogodilo tokom proslava Dana mrtvih 1. novembra, dodatno je podstaklo nezadovoljstvo među građanima. Skaj njuz izveštava o velikim protestima koji su usledili, gde su hiljade ljudi izašle na ulice prestonice da izraze svoj bes protiv nasilja i korupcije u zemlji.
Prema izveštajima vlasti, protesti su rezultirali povredama za oko 120 osoba, uključujući 100 policajaca, od kojih je 40 njih završilo u bolnici. Tokom demonstracija uhvaćeno je 20 ljudi, a protesti su počeli mirno, ali su se na kraju pretvorili u sukobe sa snagama reda. Demonstracije su organizovane od strane mladih, koji se okupljaju pod imenom „Generacija Z“. Ova grupa, koja se aktivno angažuje na društvenim mrežama, predstavlja mlade Meksikance koji su umorni od trenutnog stanja u zemlji, osećajući se zanemarenim i ugroženim od strane sistema.
Gradonačelnica Meksiko Sitija, Klara Brugada, osudila je nasilje koje se desilo prekjuče, rekavši da „nasilni izrazi krše prava drugih“ i da su to dela „radikalne grupe demonstranata“. Dok se građani okupljaju da odaju počast ubijenom gradonačelniku, mnogi nose slamene šešire kao simbol njegovog političkog pokreta i otpora protiv organizovanog kriminala.
U međuvremenu, sukobi su izbili i oko Nacionalne palate, gde su protestanti pokušali da sruše barikade koje su postavljene kako bi zaštitile predsednicu Klaudiju Šejnbaum. Policija je reagovala koristeći suzavac, a svedoci navode da su neki demonstranti izrazili nezadovoljstvo protiv stranke predsednice, tražeći odlučnije akcije protiv kriminala.
Na ulicama su se mogli čuti uzvici poput: „Karlos nije umro, vlada ga je ubila!“ što ukazuje na duboko nezadovoljstvo građana prema trenutnom režimu i njegovoj borbi protiv kriminala. Slični protesti odvijali su se i u drugim delovima Meksika, uključujući zapadnu državu Mičoakan, gde je Manzo ubijen. Ovi protesti u velikoj meri su vođeni od strane mladih iz „Generacije Z“, koji se osećaju kao vođe društvenih promena.
Vlada Meksika pokušava da umanji ovaj osećaj pobune, tvrdeći da su protesti pretežno organizovani od strane desničarskih političkih protivnika i da su ih promovisali botovi na društvenim mrežama. Međutim, ovo je samo još jedan u seriji masovnih protesta iz redova mladih, koji su stekli popularnost širom sveta u poslednjih nekoliko godina.
Ovi događaji dolaze u svetlu sličnih situacija u drugim zemljama, gde su mladi ljudi, poput onih na Madagaskaru i u Nepalu, pokrenuli značajne promene kroz proteste. Generacija Z obuhvata demografsku grupu rođenu između kasnih 1990-ih i ranih 2010-ih, prema nekim izvorima, to znači da su ti mladi ljudi danas u uzrastu od 13 do 28 godina. Oni koriste društvene mreže kako bi se organizovali, mobilisali i izražavali svoje stavove.
Meksiko se, dakle, suočava s ozbiljnim problemom nasilja i korupcije, a trenutni protesti su samo jedan od načina na koji građani pokušavaju da utiču na vlasti. U kontekstu izazova sa kojima se mladalačka generacija suočava, njihovi zahtevi za promenom i pravdom postaju sve jači. Meksiko je na raskršću – da li će se vlasti suočiti s problemom i raditi na rešenjima ili će se nasilje nastaviti, a nezadovoljstvo građana rasti? Ova situacija zahteva hitnu pažnju i akciju kako bi se osiguralo bolje sutra za sve Meksikance.
