Dok luksuzni kompleksi niču uz obalu, a jahte se ređaju u Porto Montenegru, svakodnevni život građana i turista u Tivtu izgleda potpuno drugačije. Iako se cene kvadrata penju na evropski nivo, problemi sa infrastrukturom postaju sve očigledniji. Kolone automobila, nedostatak parking mesta i sve gušći saobraćaj otežavaju normalan život.
Aerodrom Tivat, kao jedan od najprometnijih u regionu tokom letnje sezone, svakako nije izuzetak. Svake godine, putnici se suočavaju sa gužvama na ulazu, čekanjem u redovima i nedostatkom prostora, što dodatno komplikuje situaciju. Iako se u više navrata govorilo o proširenju i modernizaciji aerodroma, pomaci su minimalni.
Stanje na ulicama Tivta nije mnogo bolje. Glavna saobraćajnica kroz grad često je u zastoju, a alternativne rute gotovo da ne postoje. Tokom turističke sezone, izlazak iz kuće postaje prava „avantura“ za lokalno stanovništvo, a gubljenje dragocenog vremena postaje svakodnevica. Zbog toga, postavlja se pitanje koliko dugo će ovaj rast turističkog sektora moći da se održi bez ozbiljnih ulaganja u infrastrukturu.
U Julu, portal radiotivat.com izveštava o velikim gužvama na magistralnom putu, posebno u blizini Aerodroma, kao i o problemima sa parkiranjem. Ovi izveštaji jasno ukazuju na ozbiljnost situacije, a lokalne vlasti su ove probleme prepoznale kao prioritet. Opština Tivat je 30. maja poslala dopis Ministarstvu saobraćaja u kojem poziva na hitno rešenje saobraćajnih problema koji se tiču pristupa Aerodromu.
U tom dopisu se naglašava važnost uređenog, jasno obeleženog i bezbednog pristupa aerodromu, što je dodatno pojašnjeno potrebom za hitnim delovanjem pre početka turističke sezone. Svi smo svesni ozbiljnosti ovog problema i potencijalnih posledica koje ćemo osetiti ako se situacija ne reši, bilo ove, bilo naredne godine.
Iako se vraćamo iznova na temu rasta turizma i ulaganja, osnovno pitanje ostaje: da li će se ulagati i u infrastrukturu koja je već sada na ivici izdržljivosti? Ovo pitanje postavlja se sve češće među lokalnim stanovništvom, koje oseća posledice neadekvatne infrastrukture. Kako grad nastavlja da se razvija, s investitorima, novim hotelima i rastućim brojem turista, problem saobraćaja i pristupa ključnim tačkama postaje hitno pitanje koje se ne može ignorisati.
Ukoliko ne dođe do hitnog rešenja, postoji mogućnost da se situacija pogorša, što bi moglo uticati ne samo na turistički sektor već i na život svakodnevnog stanovništva. Na kraju, pitanje je koliko Tivat može da se suočava s ovim izazovima bez ozbiljnih promena. Da li će lokalne vlasti pronaći načine za rešavanje ove kritične situacije, ostaje da se vidi.
Budućnost Tivta zavisi od sposobnosti da se balansiraju potrebe rasta i održivosti, a bez jasnog plana i strategije, problemi će se samo nagomilavati, što može zaustaviti ili čak unazaditi trend rasta koji trenutno beležimo. Uloga lokalnih vlasti je ključna; one moraju reagovati brže i efikasnije kako bi obezbedile da grad ne postane žrtva sopstvene popularnosti među turistima.
