Sidnej – Kompanija Gugl, u vlasništvu tehnološkog konglomerata Alfabet, upozorila je da bi implementacija zakona koji zabranjuje korišćenje društvenih mreža osobama mlađim od 16 godina mogla izazvati ozbiljne teškoće u Australiji. Ova izjava dolazi u svetlu inicijative australijske vlade koja planira da postane prva zemlja na svetu koja će doneti ovakvu vrstu zakona. Stručnjaci i tehnološke kompanije širom sveta pažljivo prate razvoj događaja, s obzirom na potencijalne posledice koje bi ovaj zakon mogao imati na digitalno okruženje.
Prema Guglovim navodima, predloženi zakon ne samo da neće obezbediti veću sigurnost za decu na internetu, već bi mogao imati i kontraproduktivne efekte. Vlasti su prepoznale sve veću zabrinutost oko zaštite mladih korisnika na društvenim mrežama, ali Gugl tvrdi da pravila koja se oslanjaju na veštačku inteligenciju i podatke o ponašanju korisnika za proveru starosti nisu dovoljna. Kompanija naglašava da je potrebno razvijati efikasnije strategije koje neće dodatno otežati pristup informacijama i društvenim interakcijama mladim ljudima.
Zakonodavna inicijativa se temelji na ideji da bi smanjenje broja mladih korisnika na društvenim mrežama moglo smanjiti rizike od cyberbullyinga, seksualne zloupotrebe i drugih opasnosti. Međutim, stručnjaci upozoravaju da se problem ne može reševati isključivo zabrani. Preporučuju se edukacija o internet mrežama i razvijanje kritičkog mišljenja kod mladih korisnika kao dugoročna rešenja.
Prema izveštaju Rojtersa, australijska vlada planira da kroz ovaj zakon zahteva od društvenih mreža da koriste algoritme i veštačku inteligenciju kako bi utvrdili starost korisnika, umesto da implementiraju klasične metode provere identiteta. Ovo može izazvati dodatne tehničke i etičke dileme. Kritičari smatraju da bi ovakva praksa mogla rezultirati diskrimacijom korisnika ili čak pogrešnim određivanjem starosti, što bi moglo dovesti do gubitka pristupa važnim informacijama za mlade ljude.
Pored toga, stručnjaci ističu da sama zabrana neće rešiti problem negativnih efekata koje društvene mreže mogu imati na mlade. Umesto toga, potrebno je osigurati da deca razvijaju veštine i znanja kako bi se sigurno kretala kroz digitalni svet, uključujući razumevanje privatnosti, sigurnosti i odgovornog korišćenja tehnologije. Oni veruju da je fokus na obrazovanje, a ne na zabrane pravi put ka zaštiti dece.
U međuvremenu, mnoge tehnološke kompanije, uključujući Gugl, istražuju načine za poboljšanje bezbednosti na mreži, kao što su inovacije u kontroli sadržaja i privatnosti. Očekuje se da će sledeći meseci doneti dodatne debate o ovom pitanju, s obzirom na to da se bliži trenutak kada će Australija postati prva zemlja koja sprovodi ovakav zakon.
Kako najavljuju, mnogi se pitaju kakve će posledice ovaj zakon imati na interakcije među mladima, kao i na opšti odnos društva prema tehnologiji. Ako se zakon uspešno implementira, mogao bi postati model za druge zemlje koje se suočavaju sa sličnim problemima. S druge strane, neuspeh u implementaciji ili izazivanje niza problema može dovesti do preispitivanja pristupa regulaciji društvenih mreža globalno.
Za sada, terminologija koja se koristi u diskusijama o ovim zakonima i njihovim implikacijama jasno pokazuje duboku zabrinutost među roditeljima, prosvetnim radnicima i vladinim zvaničnicima. Edukacija, zajedno sa odgovarajućim politikama koji osiguravaju bezbednost dece online, ključna su pitanja koja zahtevaju hitnu pažnju svih aktera u društvu. Ova situacija stavlja fokus na potrebu za temeljitim razmatranjem kako se društvene mreže koriste i kako se alatima koje imamo možemo izboriti za bolje i sigurnije digitalno okruženje za našu decu.
