Američki savezni sud naložio je kompaniji Gugl da plati 425,7 miliona dolara zbog nedozvoljenog špijuniranja korisnika pametnih telefona tokom skoro decenije. Ova presuda doneta je u sredu na saveznom sudu u San Francisku, posle više od dve nedelje suđenja u grupnoj tužbi koja obuhvata oko 98 miliona pametnih telefona u Sjedinjenim Američkim Državama, za period između 1. jula 2016. i 23. septembra 2024. godine. Ukupna odšteta koju je sud dosudio predstavlja iznos od oko četiri dolara po uređaju.
Gugl je negirao bilo kakvo neodgovorno praćenje onlajn aktivnosti korisnika, naglašavajući da su ljudi mislili da su zaštićeni kontrolama privatnosti. U svom odgovoru, kompanija je odbacila zaključak osmočlane porote da je prekršila zakone o privatnosti u Kaliforniji. „Ova odluka pogrešno razume kako naši proizvodi funkcionišu i mi ćemo se žaliti na nju“, izjavio je portparol Gugla, Hoze Kastaneda. Dodao je da su alati za privatnost koje Gugl nudi korisnicima u potpunosti u skladu sa njihovim željama i da poštuju odluke korisnika kada se isključe opcije personalizacije.
Advokati koji su podneli tužbu insistirali su na tome da je Gugl koristio podatke prikupljene sa pametnih telefona bez dozvole korisnika kako bi prodavao ciljane oglase prema individualnim interesima. Ova strategija doprinela je generisanju dodatnih prihoda za kompaniju u visini od milijarde dolara. Iz tog razloga, advokati su optužili Gugla za nezakonito profiterstvo i tražili odštetu od više od 30 milijardi dolara.
Iako je presudni iznos odštete bio daleko niži od tražene sume, jedan od advokata je pozdravio ovu presudu kao važnu pobedu u borbi za zaštitu privatnosti korisnika. Tvrde da je odluka suda priznanje za sve korisnike pametnih telefona kojima je privatnost ugrožena. Ispod površine ovog suđenja leži duboka zabrinutost o tome kako velike tehnološke kompanije upravljaju podacima korisnika i koliko su njihovi alati za privatnost efikasni u zaštiti tih informacija.
Ova situacija takođe otvara šira pitanja o regulaciji tehnologije i privatnosti. Mnogi se pitaju šta više treba učiniti kako bi se zaštitili podaci građana u digitalnom svetu. Kompanije poput Gugla stavljaju velik proizvodni pritisak na korisnike, često s malim razumevanjem o tome kako njihovi podaci mogu biti korišćeni. Zakonodavci se suočavaju s izazovom da izrade adekvatne regulative koje će štititi interese potrošača dok istovremeno omogućavaju inovacije.
Gugl je bio pod sve većim pritiskom da unapredi svoje prakse u vezi sa privatnošću. Ovaj slučaj je samo jedan od mnogih koji su usledili po pitanju zaštite podataka korisnika. Kako se tehnologija i dalje razvija i kako kompanije nastavljaju da prikupljaju više informacija, jasno je da će pitanja privatnosti ostati u središtu javne debate.
Kao odgovor na presudu, Gugl bi mogao da preispita svoja pravila o privatnosti i da implementira strože standarde koji će zaštititi korisnike. Očekuje se da će resursi koje kompanija koristi za marketing i oglasne aktivnosti takođe biti preispitani kako bi se izbegli slični pravni problemi u budućnosti.
Konačno, ovaj slučaj služi kao podsećanje korisnicima u digitalnom okruženju da uvek budu svesni kako njihove informacije mogu biti korišćene. U vremenu kada je privatnost na mreži često ugrožena, važno je da se korisnici informišu o svojim pravima i alatima dostupnim za zaštitu tih prava.
