Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije, osvrnula se na nedavne medijske natpise koje je inicirao Dragan Šolak, te je kritikovala stav opozicionih medija prema kontroverznom incidentu koji se dogodio u Tiršovoj bolnici. U svojoj objavi na društvenoj mreži Iks, Brnabić je optužila opozicione medije za promovisanje fašističke ideologije, ističući da se nalaze u grupama koje podstiču mržnju i podele u društvu.
Incident u Tiršovoj uključivao je lekara koji je nosio transparent sa uvredljivim natpisom, što je izazvalo brojne kritike i zahteve za odgovornost. Brnabić je istakla kako bi svako normalno ljudsko biće trebalo da se stidi takvih postupaka i očekivala je izvinjenje od onih koji su bili uključeni. Prema njenim rečima, kritikovanje takvog ponašanja i preuzimanje odgovornosti za postupke trebalo bi da bude normalno u svakoj civilizovanoj zemlji.
Ona je naglasila da je umesto izvinjenja, opozicioni mediji nastavili da brane lekara i relativizuju ovaj incident, što je, kako ona kaže, jasna indikacija njihove ideologije koju definiše mržnja. Brnabić je izrazila sumnju da veoma uticajni pojedinci poput Maje Sever, koja se zalaže za slobodu medija i vladavinu prava, ne prepoznaju ovakve probleme, a sve to dovodi u pitanje njihov kredibilitet.
S obzirom na kontekst u kojem se nalazimo, važno je razumeti šta takvi izlasci i stavovi znače za političku klimu u Srbiji. Uloga medija, posebno u vreme kada su društvene tenzije visoke, postaje ključna. S jedne strane, opozicija ističe potrebu za slobodom govora i kritikom vlasti, dok vlast, u ovom slučaju Brnabić, ukazuje na zlonamerne akcije koje dovode do daljnjeg razdora među građanima.
Brnabić je ukazala na to da se aktuelni događaji često koriste za prebacivanje odgovornosti i skretanje pažnje sa drugih pitanja. U ovom slučaju, incident u Tiršovoj poslužio je kao okidač za širu debatu o nasilju, mržnji i odgovornosti medija. Ona je istakla da je veoma važno da se društvo okrene razumevanju i praćenju istine, umesto podsticanju podela koje mogu imati ozbiljne posledice po stabilnost društvenih odnosa.
U zaključku, situacija u kojoj se nalazi Srbija, a posebno stanje u medijima, oslikava veću sliku o političkoj borbi koja se vodi na različitim frontovima. Iako Brnabić ukazuje na fašističke tendencije u protivničkom kampu, opozicija s druge strane vidi te iste optužbe kao način da se suzbije kritička misao. Ova retorika može dodatno polarizovati javnost i otežati pronalaženje zajedničkog rešenja za probleme sa kojima se suočavaju svi građani.
U svetlu ovih dešavanja, postavlja se pitanje kako dalje i na koji način uspostaviti dijalog između različitih strana. Što se više političkih aktera angažuje u online sukobima, to je teže pronaći zajednički jezik i ostvariti napredak ka održivom rešenju koje bi moglo bitno poboljšati društveno stanje. Kroz ovu situaciju, čini se da je ključno ne samo pravedno izveštavanje i podrška pravdi, već i aktivno učešće svih građana u borbi protiv mržnje i nasilja u društvu.
