Grupa japanskih poslanika iz raznih političkih partija pozvala je kineske zvaničnike da dodatno obezbede džinovske pande za Japan. Povod ovoj molbi je vraćanje četiri pande koje se trenutno nalaze u zoo vrtu na zapadu Japana, a koje bi do kraja juna trebalo da se vrate u Kinu. Ove informacije prenose japanski mediji.
Poslanici borave u trodnevnoj poseti Kini, a tokom boravka su se sastali s Jang Vanmingom, predsednikom kineskog Udruženja za prijateljstvo sa stranim zemljama. U razgovoru se dotakla pitanja očuvanja pandi i saradnje između dve zemlje u očuvanju ove ugrožene vrste.
Za Japan je panda simbol prijateljstva sa Kinom, a s obzirom na to da se radi o ovim životinjama, njihova prisutnost u zoo vrtovima nudi jedinstvenu priliku za podizanje svesti o zaštiti prirode i globalnim naporima u očuvanju ugroženih vrsta. Nakon povratka četiri pande iz zoo vrta u prefekturi Vakajama, u Japanu će ostati samo dve pande koje se nalaze u zoo vrtu Ueno u Tokiju.
Očigledno je da japanski poslanici smatraju da bi dodatne pande bile od izuzetne važnosti za očuvanje ovog simboličnog odnosa između dvaju nacija. Džinovske pande su već decenijama predmet očuvanja, a Kina je preuzela vodeću ulogu u njihovom uzgoju i zaštiti. Prema rečima stručnjaka, svaka nova generacija pandi predstavlja korak napred u borbi za očuvanje vrste i doprinosi globalnim naporima u očuvanju biodiverziteta.
Kina je do sada više puta ustupala džinovske pande različitim zemljama kao deo programa „diplomatije pandi“. Ovaj pristup ne samo da pomaže u proširivanju svesti o ugroženim vrstama, već i jača diplomatske odnose između Kine i zemalja koje dobijaju pande. Očekuje se da bi nove pande u Japanu dodatno približile dve nacije i otvarale vrata za dublje bilateralne veze.
S obzirom na trendove u očuvanju životinja, Japan bi mogao igrati ključnu ulogu u razvoju programa zaštite i uzgoja pandi van Kine. Japan se smatra jednom od zemalja s najrazvijenijim zoološkim vrtovima u svetu, a doprinos u njihovom očuvanju bio bi od značaja ne samo za Japoniju, već i za globalne napore u zaštiti životinjske vrste.
U poslednjih nekoliko decenija, džinovske pande su postale prepoznatljiv simbol uspešnog očuvanja prirodnih resursa. Japanski zoološki vrtovi su postali popularna odredišta za posetioce, a prisustvo pandi u njima čini da se ljudi više angažuju na temama očuvanja i zaštite prirode.
Kineski zvaničnici kao i njihovi japanski kolege svesni su značaja ovakvih programa i potencijala koje panda može doneti u smislu edukacije i svesti o očuvanju. Inicijativa japanskih poslanika može se posmatrati kao prvoklasni primer međunarodne saradnje u očuvanju jedna od najugroženijih vrsta na svetu.
Pitanje dodatnog ustupanja pandi nije samo pitanje ljubavi prema životinjama, već i pitanje obrazovanja i moguće ekonomske koristi, budući da bi većeg broja posetilaca u zoo vrtovima potencijalno uticalo na lokalnu ekonomiju.
U zaključku, poseta japanskih poslanika Kini i njihova inicijativa za zatvorenjem dodattnih pandi u Japan može otvoriti nove puteve za saradnju između dve nacije. Pandu treba posmatrati kao simbol nade i zajedništva, a ne samo kao zoološki eksponat, jer njena prisutnost može igrati značajnu ulogu u podsticanju jačanja diplomatskih odnosa između Japana i Kine.
