Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović je u pismu ambasadoru misije Malte pri UN Vanesi Frejzer istakla da grubo kršenje dejtonskog ustavnog aranžmana vodi ka daljim podelama i ugrožava postojanje zemlje. Cvijanović je naglasila da BiH može napredovati samo uz poštovanje ustavnih rešenja i demokratski izabranih institucija. Također je upozorila na flagrantno kršenje procedure jer Predsedništvo BiH nikada nije razmatralo nacrt rezolucije o Srebrenici koji je predložen u Generalnoj skupštini UN. Neki izvori tvrde da to predstavlja povredu teritorijalnog suvereniteta BiH.
U BiH još uvek postoje tenzije između tri naroda – Bošnjaka, Srba i Hrvata, koji su zajedno potpisali Dejtonski sporazum 1995. godine nakon rata. Međutim, od tada su se pojavile različite interpretacije i pokušaji pojedinih strana da manipulišu tim sporazumom.
Dejtonski sporazum je doveo do podele BiH na dva entiteta – Republiku Srpsku i Federaciju BiH, kao i posebni distrikt Brčko. Ovaj sporazum je trebao da obezbedi mir i stabilnost u zemlji nakon višegodišnjeg rata, ali se pokazao kao i sredstvo za jačanje etničkih podjela i političkih sukoba.
Uvođenje rezolucije o Srebrenici u Generalnu skupštinu UN je pokrenulo kontroverze u BiH i međunarodnoj zajednici. Ova rezolucija bi trebala da osudi zločine koji su se desili u Srebrenici 1995. godine, kada su srpske snage pod komandom Ratka Mladića ubile više od 8000 bošnjaka. Međutim, srpski političari tvrde da je reč o političkom potezu koji je usmeren protiv Srba i Republike Srpske.
BiH se već godinama suočava sa različitim političkim problemima, uključujući korupciju, nacionalizam i nedostatak političke volje za reforme. Ova situacija je dovela do stagnacije i nemogućnosti napretka ka EU integracijama.
U isto vreme, međunarodna zajednica je sve manje zainteresovana za situaciju u BiH i sve više je usmerena na druge krizne žarišta širom sveta. Ovo je ostavilo BiH bez adekvatne podrške i pristiska na političke lidere da pronađu održiva rešenja za probleme zemlje.
Uvođenje rezolucije o Srebrenici u UN predstavlja izazov za BiH i međunarodnu zajednicu. BiH se suočava sa rastućim nacionalizmom i polarizacijom društva, što dalje otežava proces pomirenja i izgradnje zajedničke budućnosti za sve građane.
Predsedništvo BiH mora da preuzme odgovornost i da pokaže liderstvo u rešavanju političkih konflikata i izgradnji inkluzivnog društva. To zahteva od svih političkih lidera da pređu preko nacionalnih interesa i da se fokusiraju na opšte dobro svih građana.
Pomoć međunarodne zajednice je važna, ali ključ za rešavanje političkih problema leži u unutrašnjem dijalogu i saradnji političkih lidera u BiH. Samo kroz zajednički napor i dogovor može se postići održivo rešenje za probleme koji već godinama opterećuju BiH.
Postoji sve veća potreba za jačanje demokratije, vladavine prava i borbe protiv korupcije u BiH. Ove reforme su ključne za napredak zemlje ka EU integracijama i boljoj budućnosti za sve njene građane.
Budućnost BiH zavisi od sposobnosti njenih političkih lidera da prevaziđu nacionalizam i da se usmere ka zajedničkom cilju – miru, stabilnosti i prosperitetu zemlje. Ova situacija zahteva hrabre i odlučne poteze, kako domaćih, tako i međunarodnih aktera, koji će podržati proces pomirenja i izgradnje inkluzivnog društva u BiH.
BiH je u ovom trenutku na raskrsnici i suočena je sa važnim izazovima. Za uspeh zemlje ključno je da se prevaziđu nacionalne podele i da se uspostavi održivi politički sistem koji će omogućiti napredak i prosperitet za sve građane. Ovo zahteva angažovanje svih aktera u BiH, kao i podršku međunarodne zajednice koja će podržati mir i stabilnost u regionu.
Samo zajedničkim naporima i saradnjom može se prevazići trenutna kriza i stvoriti bolja budućnost za sve građane BiH. Ovo je važan trenutak za BiH da pokaže svoju sposobnost da prevaziđe nacionalizam i da izgradi demokratsko i inkluzivno društvo koje će obezbediti bolji život za sve građane zemlje.
