Klimatske promene imaju sve brži uticaj na Arktik, a posebno na Grenland, koji se suočava sa značajnim promenama u svojoj strukturi i položaju. Novo istraživanje danskog instituta „DTU Space“, objavljeno u naučnom časopisu, ukazuje na to da se ovo dansko područje „uvrće, sabija i rasteže“, dok se istovremeno pomera ka severozapadu. Ove promene su rezultat tektonskih pomeranja i kretanja zemljine kore, koja su izazvana topljenjem velikih ledenih pokrivača na površini.
Fenomen koji se dešava na Grenlandu dovodi do horizontalnog širenja i skupljanja ostrva. Kako objašnjavaju naučnici, neki regioni nove strukture se „rastežu“ i postaju veći, dok se drugi „sabijaju“. Danjal Longfors Berg, istraživač iz DTU Space i glavni autor studije, naglašava da ukupno gledano, ovo znači da se Grenland smanjuje, ali se situacija može promeniti u budućnosti zbog ubrzanog topljenja leda.
Studija je koristila merenja sa 58 GNSS stanica širom Grenlanda, otkrivajući da se celo ostrvo pomerilo ka severozapadu za oko 2 centimetra godišnje tokom poslednjih dvadeset godina. Naučnici ističu da se pritisak na podlogu smanjuje zbog velike količine leda koja se istopila u poslednjim godinama, a ovo je direktna posledica klimatskih promena.
Tokom 2024. godine, grenlandski ledeni pokrivač, koji postoji već oko tri miliona godina, izgubio je ukupno 90 gigatona mase. Iako je ovo najmanji godišnji gubitak leda od 2013. godine, i dalje predstavlja zabrinjavajući trend pošto je 28. uzastopna godina u kojoj je Grenland izgubio više leda nego što ga je stvorio. Ovaj fenomen stvara značajnu pretnju za ljude i prirodne sisteme širom sveta.
Grenlandski ledeni pokrivač je jedan od najvećih izvora slatke vode na planeti, i sadrži dovoljno leda da bi globalno podigao nivo mora za 7,4 metra. Podaci iz Kopernikus programa pokazuju da svaki centimetar rasta nivoa mora izlaže oko šest miliona ljudi širom sveta riziku od obalnih poplava.
Međutim, promene na Grenlandu ne odnose se samo na gubitak leda. Podloga ostrva se takođe menja zbog velikih količina leda koje su se istopile još od vrhunca poslednjeg ledenog doba pre oko 20.000 godina. Berg objašnjava kako je led koji se istopio tokom poslednjih decenija „gurnuo“ Grenland prema spolja, izazivajući izdizanje terena, što je u nekim slučajevima dovelo do povećanja površine ostrva. Ipak, uprkos ovim promenama, postoje kretanja u suprotnom smeru, gde se Grenland podiže i skuplja zbog praistorijskih promena u ledenim masama.
Ove promene su složene i ukazuju na to da se Grenland suočava s izazovima koji su rezultat ne samo trenutnih klimatskih promena, već i dugoročnih geoloških procesa. Što se tiče budućnosti, ekspertiza i resursi potrebni za dalja istraživanja su ključni kako bi se bolje razumele posledice ovih promena.
Klimatski naučnici iz celog sveta pažljivo prate situaciju na Grenlandu, jer bi ozbiljni gubici leda mogli imati dalekosežne posledice po globalni nivo mora i životnu sredinu. Sa svakim novim izveštajem, jasno je da je smanjenje ledenog pokrivača na Grenlandu ozbiljan problem koji ne treba ignorisati, a njegovi efekti se osećaju daleko izvan granica ovog ostrva. S obzirom na sveobuhvatan uticaj klimatskih promena, postoji hitna potreba za akcijom kako bi se smanjili budući rizici i štete, ne samo za Grenland već i za ceo planet.
