Grčka bi uskoro mogla postati prva zemlja u Evropskoj uniji koja će zvanično uvesti radni dan od 13 sati u privatnom sektoru, nakon što parlament ove nedelje glasa o novom zakonu o radu. Ovaj zakon, koji podržava vladajuća stranka Nova demokratija, predviđa da zaposleni u industriji, trgovini, poljoprivredi i nekim uslužnim delatnostima mogu raditi i šesti dan u nedelji, uz 40 odsto veću zaradu za taj dan.
Vlada tvrdi da su ove promene neophodne zbog nedostatka radne snage i starenja populacije. Međutim, sindikati upozoravaju da zakon predstavlja „legalizaciju prekomernog rada“. Prema novim pravilima, radnici će moći raditi do 13 sati dnevno, najviše 37 dana godišnje, uz limiter od 48 sati nedeljno. Ministarstvo rada ističe da će duži radni dan biti dobrovoljan, ali sindikati naglašavaju da u praksi poslodavci imaju veću moć jer su inspekcije rada u Grčkoj gotovo nepostojeće.
Zakon takođe omogućava fleksibilne radne nedelje i ugovore na dva dana, kao i brzo zapošljavanje putem aplikacija. Vlasti ovo pravdaju „potrebama privrede“. Grčka ekonomija se oporavlja nakon dužničke krize, ali su plate među najnižima u Evropskoj uniji, a gotovo polovina domaćinstava, prema evropskim izveštajima, ne može da pokrije osnovne troškove života.
Sindikatima se ne dopada ideja da se radnici većinu godine mogu zapošljavati na fleksibilan način bez adekvatne zaštite. Kritičari zakona smatraju da će zakon dodatno otežati radnicima da obezbede osnovne pogodnosti i zaštitu na radu. Takođe, smatraju da će zakon favorizovati poslodavce u odnosu na radnike, čime će se povećati rizik od prekomernog rada i zloupotrebe.
Vlada se suočava s kritikama zbog zabrinutosti javnosti i organizacija. Iako su zvaničnici naglasili potrebu za promenama u sistemu rada, sindikati i radnici se plaše da bi nove mere mogle dovesti do dodatne eksploatacije radnika, pogotovo u sektorima gde su već prisutne niske plate i loši radni uslovi.
Osim toga, postoji zabrinutost da bi uvođenje dužeg radnog dana moglo negativno uticati na porodični život i kvalitet života radnika. Pitanje balansa između posla i privatnog života je sve važnije u savremenom društvu, i mnogi se plaše da bi nova pravila mogla otežati postizanje tog balansa.
U ovoj situaciji, pravi test je kako će privatni sektor reagovati na novi zakon. Da li će poslodavci stvarno omogućiti radnicima da biraju da li će raditi duže, ili će ih pritisnuti da se podvrgnu novim radnim uslovima kako bi zadržali radna mesta? Ovakva pitanja ostaju neodgovorena, dok se zakon o radu usvaja.
Kako god bilo, Grčka bi mogla postati pionir u ovoj oblasti, što bi moglo inspirisati slične promene u drugim evropskim zemljama. Međutim, to takođe može postaviti opasne presedane kada je u pitanju zaštita radničkih prava u čitavoj Evropi. U tom smislu, budućnost grčkog zakona o radu može biti ogledalo šireg trenda u Europi, gde se ekonomija susreće s potrebama modernog društva.
U međuvremenu, gledišta su podeljena. Dok vlada insistira da su promene nužne za jačanje privrede, kritičari upozoravaju da će to dodatno opteretiti radnike koji već pate zbog niskih plata i loših radnih uslova. Borba za prava radnika postaje sve važnija, a o ovom zakonu zavisiće kako će se oblikovati radno zakonodavstvo ne samo u Grčkoj, već i u celoj Evropskoj uniji.
