Britanski naučnici su otkrili najveće spajanje crnih rupa u istoriji istraživanja, beležeći gravitacione talase koji potiču od ovog događaja, udaljenog oko 10 milijardi svetlosnih godina od Zemlje. Ove informacije su predstavljene na naučnom skupu GR-Amaldi u Glazgovu.
Crne rupe koje su se sudarile imaju mase veće od 100 puta mase Sunca, a njihov sudar je rezultirao formiranjem čak i masivnije crne rupe. Događaj se smatra najmasivnijim spajanjem crnih rupa ikada zabeleženim pomoću detektora gravitacionih talasa. Signali koje su ovi sudari stvorili dostigli su Zemlju, a detektori su bili dovoljno osetljivi da registruju promene u prostor-vremenu koje su hiljadama puta manje od širine protona.
Profesor Mark Hanam, šef Instituta za istraživanje gravitacije na Univerzitetu u Kardifu, izjavio je da su ovi događaji među najturbulentnijim u univerzumu; kada signali stignu do Zemlje, oni predstavljaju najslabije fenomene koje je moguće izmeriti. Analizom signala utvrđeno je da su crne rupe koje su se sudarale bile 103 i 137 puta veće od mase Sunca, a okretale su se brzinom od 400.000 puta brže od Zemlje, što se približava teorijskoj granici za takve objekte.
„Ovo su najveće mase crnih rupa koje smo sa sigurnošću izmerili gravitacionim talasima“, dodao je Hanam, koji je član naučne kolaboracije Ligo. Većina crnih rupa nastaje kada velike zvezde ostanu bez nuklearnog goriva i na kraju kolabiraju. Ovi objekti su neverovatno gusti i iskorišćavaju prostor i vreme, stvarajući horizont događaja, granicu iz koje ni svetlost ne može pobeći.
Do sada je detektovano oko 300 spajanja crnih rupa na osnovu gravitacionih talasa, a do sad je najveće poznato spajanje rezultiralo crnom rupom oko 140 puta većom od mase Sunca. Najnovije spajanje dovelo je do formiranja crne rupe koja može biti do 265 puta masivnija od Sunca.
Pre nego što su prvi detektori gravitacionih talasa postavljeni tokom devedesetih godina, naučnici su mogli posmatrati univerzum samo kroz elektromagnetno zračenje, kao što su vidljiva svetlost, infracrveni i radio talasi. „Obično, kada u nauci pogledate univerzum na drugačiji način, otkrivate stvari koje niste očekivali, i cela vaša slika se transformiše“, zaključuje Hanam.
Ova otkrića otvaraju nova vrata u razumevanju univerzuma, omogućavajući naučnicima da bolje sagledaju procese koji se dešavaju u njegovim najekstremnijim uslovima. Detekcija gravitacionih talasa može značajno promeniti način na koji istražujemo i razumemo crne rupe, njihovu formaciju i evoluciju. Sa svakim novim otkrićem, naučnici su bliže razumevanju misterija koje su do sada bile izvan domašaja klasične astronomije.
Zbog prirode ovih fenomena, istraživanja dalje napreduju, a znanje o crnim rupama može revolucionisati teorije o gravitaciji i svemiru kao celini. U ovom okviru, veze između različitih astrofizičkih fenomena biće dodatno proučavane, s ciljem da se ispita kako se oni međusobno utiču i oblikuju evoluciju galaksija.
Dolazak novih tehnologija i unapredjenih detektora omogućava naučnicima da prodube svoja istraživanja, kreirajući prostor za nova pitanja i teorije o prirodi svemira, njegovim granicama i skrivenim strukturama koje još uvek čekaju na otkriće.
