U Kosovskoj Vitini, na zidu crkve Svete Petke, osvanuli su grafiti s porukama mržnje usmerenim protiv srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve (SPC). Ovaj incident, koji je dodatno uznemirio preostale Srbe u ovom regionu, izazvao je reakciju Kancelarije za Kosovo i Metohiju (KiM). Kancelarija ističe da je crkva već nekoliko puta bila na meti napada albanskih ekstremista, a poslednji slučaj dolazi u vreme pojačanih tenzija i straha među Srbima za sopstvenu bezbednost.
Pogrdni grafiti predstavljaju ozbiljnu opasnost i simbolizuju rastuću netrpeljivost u Kosovskoj Mitrovici. U saopštenju Kancelarije za KiM se navodi da su ovakve poruke potpirene delovanjem aktuelnog albanskog rukovodstva, posebno premijera Aljbina Kurtija. Optužujući ga da svojim potezima nastoji da eradikaluje srpsko postojanje na ovim prostorima, pozivaju na hitnu reakciju međunarodnih organizacija.
Takođe, Kancelarija ukazuje na alarmantne brojke, navodeći da su od početka ove godine zabeležena ukupno 116 različitih napada na srpski narod na Kosovu, od čega je 13 napada bilo usmereno na SPC i njene objekte. Ove brojke upućuju na potrebu za jačanjem bezbednosti Srba i osudom ovakvih dela od strane međunarodne zajednice.
U prethodnim događajima, ružno je kada se na zidu srpske crkve ispisuju natpisi koji dodatno produbljuju podelu i mržnju među narodima, a posebno su tragična podsećanja na stradale srpske mladiće. Ovaj akt vandalizma ne samo da ugrožava bezbednost Srba, već i ometa njihov svakodnevni život i mogućnost slobodnog ispovedanja vere.
Kancelarija za KiM zahteva od međunarodnih organizacija da se angažuju kako bi se pronašli i sankcionisali vinovnici ovih napada. Vovina su u skladu s potrebom da se obezbedi viši nivo sigurnosti za preostale Srbe u ovom regionu, kako bi mogli mirno da žive i praktikuju svoju veru bez straha od represija ili nasilja.
U ovom trenutku, sigurnosna situacija na Kosovu ostaje napeta. Srbi koji tamo žive osećaju grižu savesti i strah, s obzirom na to da se slični incidenti ponavljaju, a reakcije nadležnih institucija često izostaju. Identifikacija i kažnjavanje počinilaca ovih krivičnih dela je ključno ne samo za pravdu već i za obnavljanje poverenja među zajednicama.
Sveobuhvatna saradnja između lokalnih vlasti i međunarodne zajednice neophodna je kako bi se sprečili novi incidenti i obezbedila sigurnost srpskog naroda. U skupštini na KiM, gdje se često i diskutuje o ovakvim pitanjima, važno je da se čuje glas Srba i njihovih potreba za zaštitom i pravima na ovom tla.
Tzwežba da se ovakvi slučajevi ne ponavljaju zahteva zajednički napor svih aktera, a ne samo lokalne zajednice. Kako bi se osnažila sigurnost Srba na Kosovu, međunarodne organizacije moraju biti proaktivne i angažovane u rešavanju ovakvih problema. Važnost dijaloga i saradnje između svih strana je neprocenjiva, a jedino će kroz zajednički rad biti moguće prevazići predrasude i netrpeljivost koja se koristi kao sredstvo za potpirivanje sukoba.
Ovaj incident u Kosovskoj Vitini jeste još jedan u nizu koji oslikava kompleksnu situaciju na Kosovu i Metohiji. To je podsećanje da je mir nezavistan proces koji zahteva kontinuiranu pažnju i angažovanost svih strana. Preostalim Srbima u tim krajevima potrebno je ne samo prepoznavanje njihovih prava, već i obezbeđivanje uslova za dostojanstven život. U tom smislu, svaki ovakav vandalizam pridonosi daljnjem pogoršanju odnosa među zajednicama i predstavlja izazov za buduće generacije.
