U januaru 2025. godine izdato je ukupno 1.526 građevinskih dozvola, što predstavlja pad od 5,5 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, kako je danas saopštio Republički zavod za statistiku. Ovaj pad označava tek sedmi mesec u poslednjih osam u kojem je zabeležen smanjen broj izdatih građevinskih dozvola, što može ukazivati na negativne trendove u građevinskoj industriji.
Prema podacima izveštaja, od ukupnog broja izdatih dozvola, 81,9 odsto se odnosi na stambene i nestambene zgrade, dok ostatak čine druge vrste građevina. Specifično, 79,8 odsto dozvola na zgrade odnosi se na stambene objekte, dok je 20,2 odsto rezervisano za nesmetnu konstrukciju. Ovaj odnos ukazuje na to da se najveći deo građevinske aktivnosti još uvek fokusira na razvoj stambenog prostora, iako je ukupan broj dozvola u opadanju.
Izveštaj takođe pokazuje da je prijavljena izgradnja 1.703 stana u januaru, pri čemu prosečna površina stana iznosi 71,5 metara kvadratnih. Ove brojke pružaju određeni uvid u tržište stanovanja u Srbiji i naglašavaju istovremeno postojanje potreba za novim stambenim prostorom, čak i u uslovima opadanja ukupnog broja izdatih dozvola.
U okviru analize vrednosti radova, predviđena vrednost radova novogradnje u januaru iznosi 82,2 odsto od ukupno planirane vrednosti svih građevinskih projekata. Ovaj pokazatelj može biti značajan jer ukazuje na to da su projekti koji su započeti ili u pripremi uglavnom usmereni ka novim zgradama, što implicira potencijalne investicije u budućnosti i obezbeđivanje radnih mesta.
Kada se posmatra građevinska aktivnost po regionima, najveća se očekuje u Beogradskoj oblasti, koja čini 37,4 odsto ukupne aktivnosti. Slijede Južnobačka oblast sa 8,3 odsto, Zaječarska oblast sa 7,6 odsto, Sremska oblast sa 7,2 odsto i Šumadijska oblast koja čini 6,3 odsto. Ovi podaci sugerišu da Beograd i dalje ostaje glavni centar građevinske delatnosti, dok drugi regioni beleže manju, ali značajnu aktivnost.
Ovo stanje u građevinskom sektoru može biti rezultat više faktora, uključujući ekonomsku situaciju, tržišne uslove, kamatne stope na kredite, kao i potražnju za stambenim jedinicama. U svetlu ovih informacija, analitičari i ekonomisti će morati da prate razvoj situacije i prilagode svoje prognoze kako bi bolje razumeli dinamiku ovog važnog sektora.
Uz sve navedeno, zanimljivo je primetiti kako se građevinska industrija suočava sa izazovima, ali i prilikama, s obzirom na postojanje potreba za stambenim kapacitetima. Iako pad u broju izdatih građevinskih dozvola može ukazivati na moguću stagnaciju, potencijalne investicije u stambeni sektor i dalje se smatraju ključnim za pokretanje ekonomskog rasta.
S obzirom na trenutne trendove i predstojeće projekte, investitori i građevinski preduzetnici će sigurno nastaviti da prate razvoj događaja u ovoj oblasti kako bi bolje odgovorili na potrebe tržišta i prilagodili svoja ulaganja. Svakako, ova situacija pruža perspektive i izazove koji će oblikovati budućnost građevinskog sektora u Srbiji.
