Građani Srbije su u proteklih mesec dana pokazali sve veću sklonost zaduživanju, a podaci pokazuju da je u februaru nivo duga domaćinstava premašio 14 milijardi evra, uz porast od 120 miliona evra samo u tom mesecu. Ovaj trend ukazuje na to da su građani ili iscrpljeni dugim čekanjem na smanjenje kamatnih stopa ili su jednostavno primorani na zaduživanje zbog ekonomske krize.
Prema najnovijem Kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije, građani su u februaru digli dodatnih 63,4 miliona evra u kešu i 44 miliona evra u stambenim kreditima. Ovaj mesečni rast od 0,9% predstavlja najveće povećanje zaduženja od oktobra 2024. godine.
Gledajući unazad, u poslednjih dvanaest meseci, ukupno je pozajmljeno 1,2 milijarde evra, od čega 766 miliona evra čine gotovinski krediti, dok je 351 milion evra otišao na stambene kredite. Na taj način, ukupno dugovanje građana prema bankama je dodatno povećano, a podaci jasno ukazuju na to da je sadašnje zaduženje postalo alarmantno visoko.
Od ukupnog duga od 14 milijardi evra, 6,7 milijardi odnosi se na gotovinske, a 5,99 milijardi na stambene kredite. Međutim, interesantno je napomenuti da je povećanje potražnje za bankarskim uslugama i kreditima došlo uprkos povećanim kamatnim stopama. U januaru su kamate na stambene kredite skočile na 10,89% u dinarima i 5,03% u evrima, dok su kamate na keš kredite, sa rokovima otplate do pet godina, porasle na 3,69% za evro-kredite.
S obzirom na trenutnu situaciju, postavlja se pitanje kako će građani reagovati kada se kamate konačno smanje. Evropska centralna banka će pre ili kasnije biti primorana da smanji kamatnu stopu kako bi podržala slabiju ekonomiju, što bi dodatno pritisnulo euribor i moglo dovesti do nižih kamatnih stopa na domaće zaduženje vezano za evro.
Ekonomisti upozoravaju da bi trenutni trend zaduživanja mogao imati dugoročne posledice na ekonomiju Srbije, jer visoke kamatne stope mogu dodatno opteretiti građane. Povećanje duga, pored prisilnih razloga kao što su ekonomska kriza i inflacija, može uticati na sposobnost građana da izmiruju svoja dugovanja u budućnosti. U svetlu ovih informacija, mnogi se pitaju kako će se situacija dalje odvijati, imajući u vidu da bi eventualno smanjenje kamatnih stopa moglo značiti olakšanje za dužnike.
Priča o zaduženju i kreditnim uslugama u Srbiji predstavlja složenu situaciju, gde se životni standard i ekonomski pritisci prepliću. Dok neki građani smatraju da su uslovi zaduživanja i dalje neprihvatljivi, drugi nemaju mnogo izbora i ne preostaje im ništa drugo nego da se zaduže kako bi preživeli svakodnevne troškove.
U tom kontekstu, važno je pratiti dalji razvoj situacije na tržištu i reakcije banaka na eventualne promene u kamatnim stopama, kao i ekonomsku politiku koja može dovesti do preokreta trenutnog trenda. U svakom slučaju, svakodnevni život građana Srbije ostaje u velikoj meri uslovljen njihovom sposobnošću da se nose sa porastom duga i kamatnih stopa.
